Српски технички лист — додатак

Год. ХЛ.

Озвачимо полно одстојање у плану сила сар а ординате верижног полигона са ћ па ће бити:

Убу = арћ

Сад нека дејствују у паралелно са К, К, и кад нацртамо верижни полигон са одговарајаћим планом сила са вертикално мереним одстојањем р, онда ће прва и последња страна истога сећи на осовини К, К, дужине у.

Биће, као што је већ познато

полним

п > у = ару 1

Израз за Н може се сада написати

МИНИ НИ и к беса ар Еј Ставимо ли = козве а 80) ар о онда је: ћ 31) Н -— . . . • . . О + с)

Ова једначина показује, да ординате верижног полигона сила у мерене дужинама (ту -- с) као јединицом размере представљају утицајне вредности хоризонталног потиска. Дужина с је сразмерно мала и може се из једначине 30. са рачунаљком приближно израчунати. Кад се не тражи велика тачност онда се б може и занемарити.

Кад одредимо утицајну линију хоризонт. потиска, онда имамо два начина да извршимо статичку одредбу лука. Или ћемо одредити за различна оптерећења хоризонтални потисак и нацртати потпорну линију лука као верижни полигон ол терета однесен на полно одстојање Н одговарајућег

Као што знамо,

плана сипа при чему, потпорна линија има га пролази кроз тачке ослоначких зглобова. Или ћемо за извесан број лучних тачака одредити утицајне линије момента савијања чиме ћемо бити у стању да за дотичне лучне пресеке одредимо одговарајуће моменте савијања за сваки неповољан положај терета, што је, методе, унапред да узме по оцени. |

За ма коју тачку Р лучне осовине моменат савијања дат је једнач. 4.

М = 9 — Ну»)

разуме се, од велике користи наспрам прве код које се неповољна подела терета мора

#) Сравни: Мејап: „Гле Вегоп— Егепђгске СћапдеголМоп!ђепоп т Гаџзапе. Стр. 18. и 19. Издање МИћ. Егпзе « Зоћп. Ветп.

СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

Отр, 8.

Као што је, познато утицајну линију момента. савијања У за за тачку Р представља троугао са врхом у вертикали кроз Р. Означимо ординате ове утицајне линије са т и узмимо за јединицу размере, јединицу дужине, па ће за ма који терет 0 у ма којој тачци лука бити: У = От.

За овај исти терет је по једнач. 31. хоризон-

тални потисак у ма којој тачци дат са оћ

А мМ - с

Сад предпоставимо себи, да смо за производ Ну који такође представља моменат, нацртали утицајну линију и да њене ординате ћ' такође меримо јединицом дужине, то ће за исти терет (0 у ма којој тачци бити:

На основи тако добивеног односа тражени мо-

менат савијања је: М =х Оп— 0Оћ = ди 83).

где је ф ордината утицајне линије од М мерена са јединицом дужине и ове се ординате добијају к=о раз: лика из ординате утицајне линије од 9 и Ну:

Роа У и он. · 34).

Применом горе именоване размере за утицајне линије може се линија за т одмах нацртати, пошто

је њена ордината за средину од 1 дата обрасцем

о ==

Х Пт 34).

Исто тако није тешко одредити ни одговарајућу линију за ћ' и ово се може на два начине учинити. По једнач. 31 и 32 добија се сљед. однос:

ћ' у 36).

ћ (у--с)

Линије за ћ и ћ' могу се нацртати као верижни полигони са силама у. У овом случају ординатећићј'

стоје у обрнутој размери са полним одстојањима р и

јр и добијамо однос: Р ЈИ ДНИ, 5 лу вкатвну р (у — с)

Изражени однос у једнач. 36. показује графијску

одредбу ординате ћ' променом дате ординате ћ из односа: У (--с)

(Олнос изражен у једнач. 37 показује, да се полно одстојање р' за план сила линије ћ' може графијски одредити променом датог полног одстојања р из

(мг - с).

| Обе методе су изложене у сл' 5.

Поред утицајних линији за М за поједине тачке морамо јот тда одредимо и утицајне линије за.

односа

лука