Српски технички лист — додатак

Год. ХХ.

„СРПСКИ ТЕХНИЧКИ ЛИСТ“

Стр. 9,

још доста ретка; прилажем овде једну групу својих сопствених посматрања, нарочито поучних, из године 1882, која су поникла услед несугласности код темеља за стуб П (слика 3. лист 17.)

Та су посматрања вршена на два гвоздена виадукта 20 м. високих, с једним колосеком, положеним на 0,60 м, до гвоздене конструкције, која се ослања на зидане стубове. На листу 17 били су пренесени, с оригинала до сад сачуваног диаграма, слегања земљишта под темељима. Зид виадукта је од кречњака измајдана Месуеја са специфичном тежином 2,58м. малтера од беочинског цемента (1:2) и ситнозрног песка. Стубови [и [ почивају на бетонском слоју 2 м. дебљине 1:2:4 од кречњачког туцаника. Остали фундаментски зидови су од ломљеног камена, лице је израђено од каменова везача с добро израђеним лежишним површинама.

Осматране тачке леже ближе оси пруге, у лево, а у сл. 3. означене су кружићима. Жељено тачно одмерање тачака за осу стубова [и П није ми испало за руком. — Из слике 7 на листу 18 може се видети: мере стубова 1 и П, положај њихових тежишта, и положај гвоздене шипке, 2 см. дебеле, означене у слици са 2. Шипка полази од гвоздене плоче, 17 см. у четврт, положене у темељ и забетоноване зарад даљих посматрања улегања темеља. Шипка је пролазила кроз отвор у зиду темеља. Горњи крај шипке, који је од времена на време контролисан нивелманом, завршавао се зарад одхране од повреда на 0,7 испод околне површине.При изради диаграма рачунато је, да је специфична тежина свег зида равна 2,5. Остали су податци уписани у саме диаграме,

Слика 1. показује слегање темеља средњих стубова [и П. За сразмерно напрезање 1 м“ темеља. А. сл. 2 слегање у међувремену кад се није зидало. Комбиновањем обе слике састављена су на сл. 1. истачкана линија Сли Сп које показују истинска максимална слегања темеља под упливом притиска и накнадног, повременог, слегања земљишта према мери притиска.

Резултат ових кривих линија највеће су вредности, редом, довршене грађевине; за мање вредности узета је допуна повременог слегања, и то тако, да је приближно сразмерна целокупном слегању темеља за линије [и П.

У слици 4 посматрања притисака достижу до тренутка кад су положени квадери, пошто је даље посматрање било спречено насипањем земље.

У слици 5 јавља се слегање, које је повремено наступило између 4 и 11 јула, пошто се од 11 до 26 јула вредност посматраног слегања још није изменула. У повремено слегање улази и део слегања самог зидног материјала у темељу.

У сл. 6. посматрана тачка лежи 4,86 над темељом, зато је требало одузети слегање зидног

Св. М.

материјала, који под њим лежи, и које износи 14м.м По свршетку стуба нађено је, да се посматрана тачка спустила за 0,008 м. у међувремену од 15. августа до 26 новембра. А горња површина квадера под железном конструкцијом за 0,0065 м, Слегање зидног материјала изнад посматране тачке, у вредности од 14 м.м. износило је услед тога 3 м. м. Целокупно слегање и повијање зидног материјала испод посматране тачке може се проценити на 5м.м. а преостаје као слегање темеља 9м.м.

Положај ових кривих линија показује карактер дотичних темеља. У кривини | показује се пренапрегнутост лошег темеља, јер показује знатна повремена слегања. Раван квадера требало је издићи за 3,7 м. м. — Темељ П. показује најравномерније слегање с погледом на притиске и на знатно мања повремена слегања. Криве линије слегања темеља код тумбаса А и В су типови најобичнијих добрих темеља. Из положаја кривина код средњег стуба (сл. 6.) може се судити, да се темељи повремено просто нису слегали.

Ови темељи показују вредност О у заокругљеним бројевима.

Виадукт км. 24,0. Стуб 1 за криву линију [ у границама 9,6 до 85,5 ут“. Од тв (бр "0,065 = 400 И т За кривину С: у границама 15-35 ут“

2,5

а == 0,070 = 360 Ил“ Стуб П за кривину П у границама 20-30 т= 30,6—143 % За кривину Сп у границама 25—-35 ут. 32—14,8 _ 5 Тумбас А О 5 Тумбас В 22,6—15,2 Ба Виадукт км. 24,5. С 6 = па ин 2000 т= редњи сту њи ми ]

Знатно слегање стуба било се изненадно појавило приликом обележавања осе железне конструкције на озиданом стубу. Нађено је, да је горња површина стуба П за 0,104 т а стуба [за 0,044 т. мимо осе, и да су средине померене у правцу ширих страна трапезног пресека стуба. По том је било нивелисањем потврђено, да се раван подлоге

2