Српски технички лист — додатак

"а

ПОДХХ.

ОДА РА У А БИ ТА А ИД Ле

1909.

СРПСКИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСНИХ ИНЗНЕЊЕРА И АРХИТЕНТА

УРЕДИО инж, ДУШАН БОЖИЋ

НАШИ ТЕХНИНКИ РАДОВИ.

Важнији објекти београдске канализације

|. Спој канала горње зоне савског спива на почетку тунела.

(Са сликама на писту 1. и 2.)

инжењери Д. Божић и Н. Смиљанић,

16 ">

Одлуком Главног Санитетског Савета, донетом још у год. 1893., да се сва нечиста вода при каналисању Београда мора одвести у Дунав, питање о канализацији вароши доведено је пред два, једино могућна, начелна решења о начину спровођења воде са савских сливова на дунавску страну.

Та два решења била су:

1) Да се помоћу једног или два велика скупљача сва нечиста вода са савског слива води кроз доњу тврђаву, око града, у Дунав (Пројекат Смрекеров и ПЏ — алтернативни пројекат Д. Нинковића) и

9) Да се одвођење нечистоће са савске стране изврши помоћу тунела испод вароши (Пројекти: Грађевинског Оделења — Т. Селесковића, Ипаеу-а и Е!санег-Медп-а).

Треће решење: да се цео савски слив каналише по сепарационом систему и нечиста вода преко

· гребена пребацује на дунавску страну, због велике

висинске разлике није се могло ни узимати у 03биљну комбинацију.

У одобреном пројекту г. Д. Нинковића, по коме је приступљено извршењу канализације Београда може се узети да су оба горња начелна решења комбинована. Савски слив подељен је на

две зоне. Из горње зоне, каналисане по мешовитом систему спирања, вода како нечиста, тако и чиста, по одбитку оне, која при јаким пљусковима испустима одилази у Саву, има се скупити на једном месту и најкраћим путем — тунелом испод гребена одвести у дунавски изливник. Доња зона каналисаће се по сепарационом састему. Кишни канали ићи ће директно у Саву, а нечиста вода мањим једним колектором водиће се кроз граду доњу дунавску зону и на повољном месту помоћу црпака изливати у дунавски изливник или у неки од главних скупљача горње дунавске зоне.

При подели савског слива на горњу и доњу зону гледало се да се с једне стране, што већи део слива уведе у горњу зону, а с друге стране, да се крајња тачка тунела постави изнад највеће воде у Дунаву и самом тунелу да довољан пад за отицање. На тај начин утврђена је као почетна кота дна тунела 75,58 и начелно усвојено да у доњу зону уђу оне улице које су испод коте 78,50. Међутим при изради пројекта било је тешко повући пробитачну границу између горње и доње зоне те су многе улице због неповољних праваца и падова морале бити уведене у доњу зону, ма да леже много више од коте 78,50. Стручни Одбор за-послове канали-