Српски технички лист — додатак

реј =

година експерименталним путем нашло, да је та |

висина воде просечно = – висине снега. Густина

снега пак зависи од његове висине, трајања ладања, температуре, кише, ветра и т. д. Висина снега обрнуто је сразмерна густинину Немачкој се креће између 1 сти 1 т.

Само чишћење и одношење снега у разним државама и варошима на разне начине се врши. Негде се сама сопственици брину и о чишћењу и одношењу снега; негде сопственици само скупљају снег на гомиле, а Општина односи; негде сопственици чисте снег само са тротоара; али би нагбољи начинабио, да Општина чисти и односи сав снег како са улице тако чак и из приватних дворишта. Међутим, овај начин за случај врло великог снега захтевао би врло велики и добро организовани апарат, који ипак не може свуда да стигне.

Ради лакшег саобраћаја, увек треба прво очистити снег и направити бар стазе за пролаз по тротсарима и на прелазима преко улице, па за тим омогућити и колски саобраћај по коловозу. Ако је улица шира, а снег мањи, опда је довољно, да се снег скупи на гомиле поред уличних олука; а ови опет треба да су од снега слободни те да вода од отопљеног снега може лакше отицати олуцима или у уличне сливнике, ако варош има канализацију.

Но ако је снег већи, а улице релативно узане: се мора што ире и сасвим са улице уклања ти. Где има канализације, ту се известан део снега може пустити у канализацију, али и то само у веће, зидане канале, у којима има и више воде, и то само у нарочита окна за снег, у подземне коморе, или и у обичне силазе на већим каналима. Окна за снег треба да дођу тамо где нема великог уличног саобраћаја. Каскаде на бетонским каналима такође су врло згодна места за убацивање снега, због већег пада и веће брзине воде. Да би се пак снег у окнима и каналима брже топио и одилазио, то се обично у окнима пусте да раде славине са водом, а уз то и радници са чакљама снег све више гурају и потискују.

При бацању снега у окна од канала забрањено је бацати ђубре и крупније и тврђе предмете, који би се на улици нашли и са снегом помешани били. Такви предмети поред тога што се морају после из канала вадити, могу самим каналима нанети великог квара и више штете, него што би коштало одношење таквог снега ван вароши.

Али у оваком случају, с обзиром на ђубре и друге примесе са снегом, треба увек после бацања снега у канале, каналску мрежу добро очистити и испрати, што такође повлачи за собом извесне издатке. 3 Кад снег доспе у канал, он се почне топити услед додира са каналском водом, која је обично

снег

топљење 1 кгр. снега на температури — 10 С потребно 90 топлотних јединица; а дневна потрошња од 60 литара воде на ! становника било би довољно, да се у каналима истопи 6-7 кгр. снега.

Због примешаног уличног ђубрета често се снег не баца у канале, већ се макар и вештачки на улици топи, па отопљени снег као вода отиче а заостало ђубре се засебно износи. Као вештачко средство за топљење снега по улицама употребљава се кухињска со. У Паризу нпр. мећу на 1 те калдрме и на 1 шз снега 20 грама соли. Снег се тада под утицајем соли отапа и то у толико брже у колико је со са сне ом боље измешана.

Мана је овога начина у томе, што се при томе по улици ваздух јако расхлади, те пролазници лако добијају назеб, у толико лакше што се сона водена пара јако хвата за одело и обућу, а после споро и тешко ишчезава. Осим тога, со јако и калдрму нагриза, особито макадам. С тога се препоручује. да се снег на улици посипа сољу тек увече кад улични саобраћај престане; а сутрадан треба рано улицу од соли опрати, пре него што саобраћај отпочне.

И ако за чишћење снега нема општих правила, ипак се поједине државе и вароши труде, да се према садашњим саобраћајним и месним приликама утврде и усаврше што рационалније методе за чишћење снега по улицама. С тога ћемо ми овде у кратким потезима упознати читаоце са уобичајеним методама чишћења снега у разним државама.

1. Чишћење снега у Немачкој.

У већим немачким варошима, где су климатске прилике сличне нашима на Балкану, чишћење снега има своју нарочиту организацију са потребним машинама, алатима и радном снагом.

Тако нпр. варош „резда организовала је службу око чишћења снега на овај начин.

Пред зиму се, поред сталних депоа за чишћење улица спреми и за чишћење снега још око 20 депоа, који су подједнако распоређени по вароши. Ови депои служе за смештај алата за чишћење снега преко зиме и као зборно место за помоћне раденике, који се ту примају и на рад распоређују. Број ових помоћних радника је често врло велики. Тако 1900 год. било их је једнога дана на раду 1818, а 1901 год. чак 2105 на броју!

Ради чишћења снега варош Дрезда подељена је на 138 квартова, од којих сваки има по једног сталног надзорника, по 1—2 стална радника и њима се за време рада придаје потребан број помоћних радника.

Чишћење снега врши се по нарочитом програму. У опште,најпре се очисте од снега тротоари и прелави преко улице, па тек онда коловози, За

на температури око -- 10% С. Узима се да је за | чишћење снега са тротоара употребљавају се ручне