Српски технички лист — додатак
= 2 (=
кове и уверити се о: њиховом исправном чишћењу и одржавању.
· Среске власти дужне су у року од 15 дана од дана издате наредбе за чишћење водених токова прикупити извештаје од подручних им општина о резултату чишћења и поднети извештај начелству окружном, а ово ће за других 15 дана бити дужно да поднесе за свој округ извештај о томе Мини“ старству Народне Привреде.
Казне. За неиспуњавање наредби поовим упутствима предвиђеним казниће се одговорно општин_ ско часништво.
Пожар и модерне грађевине,
Код нас се зна о пожарима великим, колико и о великоварошком животу, из новина. У Београду, а и осталим деловима Србије, не сећам се да је било правог пожара, који би уништио неколико улица и оставио за собом људских жртава. Нашем патријархалном животу, примитивном још у погледу развића великих дућана, фабрика, позоришта и осталог има на првом месту да благодаримо, што таквих случајева није било. Време, међутим, пролази и изазива нове потребе, јер Београд почиње да буде велика варош. Дућани, који су се ограничавали на једну „рупу са лица“ проширују се у етаже које иду на неколико спратова. овој новини проговорити, ма и кратко, јер наш грађевински закон, у маси материјала, који је имао да савлада и предвиди, није о овоме ни водио рачуна. За то се наш закон и бави врло мало несагорљивим тј. од пожара сигурним материјалом, а о диспозицији и распореду унутрашњих простора с обзиром на пожар — никако.
У свакидањем се животу велики пожари сматрају још увек као фаталност. Маса не може никако да се измири са фактом да техника, којој се тако много дугује а још више верује, прави грађевине од несигурног материјала.
Свако зна да дрво гори, али да гвожђе и камен не сагоревају, па ипак је грађевинарство имало рђавих искустава последњих деценија. И пробе и стварни пожари показали су ипак да је дрво, као грађевински материјал у погледу пожара, у надмоћности према гвожђу. Јер док здрави дрвени балван или стуб не гори никад пламеном, већ се угљенише на површини и попушта тек после неколико часова кад сагоре од жара, дотле се гвожђе, после првих млазева пламена, загрева, постаје меко и под теретом осталих делова, који се на њега ослањају, ломи. Такође се зидови од опеке и камена држе слабо у ватри. Делом зато што топлота проузрокује у њима хемијске промене, а делом с тога што брзо хлађење под утицајем млазева воде изазива перутање. Најбољи грађев. материјал у погледу пожара је ојачан бетон— Ејепђејоп. Због својих физичких особина (рђав топлоноша) и свог хемијског састава (има доста угљене киселине) — он је идеалан грађевински материјал, специјално за јавне грађевине.
Наравно да ће грађавина, и при највећем пожару, остати у главном читава, сем унутрашњег намештаја и људи, који се у моменту пожара буду
С тога је потребно о.
| затекли. Страшни и велики пожар у фабрици Блак |и Харис у Њојорку 1911 год. с пролећа, најочитији је доказ, да питање о пожару у модерном грађевинарству није решено самим тим што ће се употребити несагорљив материјал. Много важније је питање о распореду простора и унутрашњег саобраћаја у згради и односу на целу диспозицију. — Јер док је поменути пожар оставио зграду у целости са малим унутрашњим дефектима прогутао је 150 људских жртава и масу еспапа. За то и заслужују нарочиту пажњу, кад је реч о пожару, питања о подизаљу великих продавница ('Уаатепћацзег), фабрика и позоришта.
Код свију продавница је унутрашљи простор
заједнички, да би оријентација публике била лакша. Централне степенице у средини пружају целокупну слику галерија, кроз које се пролази и ври. Степенице, постављене само из обзира прегледности и | лакоће, у случају пожара су камин кроз који куља струја спољнег ваздуха. Ништа не помаже што су степени несагорљиви, од адмираног бетона, кад публика на њима сагорева онесвешћена и загушена од гасова. Са овим фактом берлински грађевински закон почео је од скора да рачуна у најоштријој форми. На унутрашњем централном простору прикључују се простори широки за продају и слагање еспапа. Ови су простори обично ниски и завршују се са много малих и добро сазиданих степена, тако да дим и пламен тешко и допиру у те просторе. У случају пожара, публика и послуга и не иде главним степенима, већ споредним, којих има више.
( пожару у једном модерном позоришту бесмислено је говорити, јер сем тога што позориште нема централне степенице, последњих се година позоришта и зидају само од адмираног бетона. Па се ипак толико писало о пожару у позоришту, док се о великим продавницама, које су свакако новијег датума, релативно није ни водило рачуна. О томе код нас мора нарочито да се мисли већи с тога разлога, што је преправка и проширење дућана на дневном реду и што ове послове граде као унутрашње преправке поглавито нестручнии неквалификовани људи по рецепту газда.
Дакле поведимо о овоме питању благовремено рачуна, јер се ретко греши у погледу материјала, али се зато стално греши у погледу диспозиције простора, јер је ту и лакше погрешити.
архитекта С. Б. Савковић.
Деменанонисање железнобетонских плоча, Од инжењера Вацлава Риха у Плзену. Као непријатан баласт железнобетонских конструкција рачуна се често знатан посао око статичког прорачуна који се мора подносити надзорној
техничкој власти. (С погледом на многе околности од којих за-
| виси чврстина бетона, срачунавање напрезања бе-
тона на десетине килограма има чисто вредност на артији. Исто тако и код железа где одступање од тачног положаја има као последицу друга напрезања. Зато је довољно у потпуној мери срачунати напрезања бетона на 1—2 кгр тачно а напрезања железа на 10—20 килограма. А на рачун тога