Српски технички лист

СТРАНА 64.

10 сати пре. подне идућег дана. При томе кроз неколико сати преко ноћи била је температура до 14, у 8 сати ивјутра 119, а у 10 сати до подне 7" К, У то доба унео је своју пробу у собу и изложио је за време од три сата температури наложене земљане пећи.

Једновремено и на исти начин поступио је и са другом једном пробом малтера, од 1 4 цементног креча (0,85 Ке,), 8 ! речног песка и истог раствора соде.

„Обе пробе могу се видети у локалу удружења аустријских инжињера и архитекта. По њима се може познати, да ладноћа до испод 109 К, за време од 1477, сали, колико су псте пзложене биле, није имала никаквог штетног дејства на процес хватана; јер пошто су обе пробе умерено загрејане, показало се, да јачина њихова одговара јачини, коју и иначе за толико време такав малтер постиже.

Не подлежи дакле никаквој сумњи, да такав малтер од портланд-цемента и цементног креча, који је грађен са раствором соде, противстаје штетном упливу мраза. Имаће само да се реши нитање, да ли такав малтер, који се на мразу стврдне, своју постигнуту јачину стално задржава. Исто тако питање је, да ли је баш апсолутно потребна онолика количина раствора соде, која је при покушају употребљена, када се такав малтер гради и на толикој гладноћи, на којој је у опште на пољу рад са малтером могућат; јер од количине употребљене соде зависи и цена таквог малтера, који мраву противстаје.

Цементни малтер са 50 процентним (по тежини) раствором соде, а при ценама за

100 Ко Портланд-цомента · · ~ “+ + 8,50 дин

100 „ цементног креча · 1 .0.. Бе |

100 „ кристалисане своде. · «+ · -. 15.00 Е

Тота посја кано ба те зае па ара еаатте а И 100 Ко „на мраву сталног“ портланд | к

: цемента |. ·: · 29 (0 100 „ „на мраву сталног“ цементног креча Ае аи а не 15,00 «

А „при мешавини цемента са песком од 1: 83, стаје од 1 13 на

64,55 динара малтер од портланд цемента,

96,25 5 У „ цементнот креча.

Међу тим „на мраву сталан малтер“, при истој мешавини, стаје од 1 5 на

117,73 динара малтер од портланд цемента,

50,00 „ " „ цементног креча

Даљим покушајима имаће да се одреди апсолутно потребна највећа количина соде за раствор, која је потребна за грађење оваквих на мразу сталних малтера; те да се цена малтера по могућству сведе, како би било могућно, да такав на трагу стални малтер дође у општи“ Ју С рнн (Мосћензећ. (. б5ћ. Јпс. ц Атећ Мег. 1890, рој 8), — н

Вредност добрих путова. — Инжењерско удружење у Вестерн Пенсилвепији поднело је законодавном телу једну петицију зарад побољшања путова и мостова. У прилогу те петиције изложени су веома пнтересни статистични податци. Држава Пенсилванија има 24807 своје укупне површине под шумом, а од осталога око половине необрађено је земљиште, У Њу-Јорку је површина шуме 26'27,, у Мериланду 317 а у Њу-Џерсиу 488. Ма да су дакле ове државе добро насељене и имају великих Фабричких вароши, ипак је проценат необделане површине код њих већи, но у многим другим слабије насељеним областима. У тима старим државама, има дакле јоште доста. простора за насељавање, а жал-

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ

вРОЈ 8. 4.

бе фармера на конкуренцију насеобина Минхезота и Дакота могу се објаснити само тиме, што им је отежан и незгодан приступ на тргове, Ако фармер хоће да иде на трг у коју варош мора се послужити железницом, а до ове обичним путем. Но ако такав пут у средњу руку има, 16 Кш дужине, а пут је у таквом стању да је за, товар од 850 Ке потребан дан хода са коњском запрегом, онда се већ рад не исплаћује, Цела мрежа путова у Џенсилванијп има 144000 Ки дужине, а у поменутом извештају изложено је пре свега, све што треба урадити за поправку тих путова, а нарочито њихових кривина, јаких успона п т.д. Укупна пропзводња земљорадничка у години 1879. износила јеу Пенесилванији 6500 0001. Може се узети, да се половина потроши у земљи, тако да остаје 3250 0000 за продају на растојану од 1—20 ја. Ако предпоставимо, да је 89 Кш средње растојање, и да два товара дневно на колима са два коња стају 95 долара; онда добпјамо следећу разлику за пренос те робе по обичним непатосаним путовима и по макадаму: : обичан пут макадам Товар за два коња · 700 Ке 1090 Ке Број кола за 8250 000 +. 4643000 2981000, Трошак, рачунећи 1'25 долара од товара 5708 750 дол. 8 726 250 дол, Годишње дакле имамо овде разлику у округлој ЦиФри од 2 милиона долара, а тиме могу да се обдржавају 48000 Ка путова, У ошште лак представља то губитак од 881 000 дана, који би се могао на друге радове корисно употребити. Међу тим, горњој суми ваља додати извесну цифру по за абање кола, као и за штету, коју сама роба услед таквог транспорта трпи, Према томе, укупни годишњи губитак, можемо рачунатиа на 4 милиона долара, Но у извесно доба многи путови потпуно су неупотребљиви, тако да се роба не може на трг изнети, те са обзиром на то, укупнигубитак може да изнесе и до 6 милиона долара годишње. Садањи приход од вратнипа износи годишње 4 милиона долара. На против рад, за 00државање путова не стоји у размери са тим приходом, (Епотпео, Меуз 1889, стр, 449.)

Грађевински савет. — Указом од 16. Фебруара ове год. постављени су, за председника грађевинског савета г. Димитрије Стојановић, директор држав. жељезнице, а за чланове: т.г. Чедомиљ А. Поповић, началник министар. народне привреде; Ђока Новаковић, судија апелацпоног суда; Миша Марковић и Влада Марковић, инспектори при дирекц. железничкој, Светозар Ивачковић, и Стеван Чађевић, инжењери министарства грађевина; Коста Главинић, професор Велике Школе; Јован Илкић, инжењер министарства грађевина; Адолф Шток и себастијан Рош, предузимачи из Београда.

Телефони у Немачкој. — По Сепбта ја -у Таи Ејек«тговесћтијк, докле у целој Француској свега њих 10757 имају везе са телефоном, дотле само у Берлину има 11000, а у целој Немачкој 38000 веза, У Француској су с почетка телефонима управљала приватна друштва; док их је у Немачкој одмах узела држава у своје руке. Годишње, за везу са телефоном, плаћа се у Паризу 600 динара, а у Берлину 190 динара.

Мост на Дунаву, између Черне воде пи Фетешти, уступила је румунска влада друштву, Фив-Лил у израду, а по цену од7 657 617,,; динара. Предузвимач депоновао је 800 000 динара у име кауције. Радови ће отпочети 1-ог Априла ове године, а мост се има предати на употребу 1-ог Октобра 1894. године.

ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ

авва ме = вата