Српски технички лист
БРОЈ 6,
У Лондону кошта једна зграда 8300 до 500 динара од једног ђака,
Слике 9. а и ф представљају сеоску школу са два разреда.
УП. Школе у Холандији. У Холандији има три врста школа:
1. Орепфате зећојен, пили школе за, сиротињу са бесплатном наставом.
2. Тоззећет зсћојеп, за средњу радничку класу, са, 5 Форината школарине месечно,
3. Багдегзећоет, за богатије, са школарином од 8 Форината, месечно,
Учионице су по системи енглеској ; а често се поједини разреди не двајају ни завесама.
да једног ђака рачуна се (0,8; то> површине, Учионице су обично 14 т дугачке, 7 т дубоке и 4, а често и 6 до 7 та високе. Таква једна учионица је за 120 ђака.
Осветљење долази са више страна кроз прозоре 1,25 та широке, 2,50 ш високе, одвојени са 0,59 1 широким стубовима. Џарапет пспод прозора је 1,30 та висок.
Учионице су обично у партеру. Стан за учитеља п послужитеља је ретко где у школској згради, већ, као и у Белгији, зида се засебна зграда.
Џатос је пли од дрвених коцака од 8 ст, или од чамових дасака, које се често перу, или од цигала са цементом, положене на 12 ст дебео слој бетона,
Особина холандских школа је у нужницима. Они се ретко кад постављају ван зграде, већ обично свака учионица има две одвојене групе нужника, у које се улази непосредно из учионице.
Слике 10. а и ф показују једну сеоску школу за 180 ђака.
МИ. Школе у Данској и Скандинавији
Настава је обавезна од 7, године.
На изложби у Копенхагену 1888 године изложило је данско министарство просвете једну сеоску учионицу, која одговара свима педагошким и хигијенским захтевима.
Учионица је бида одређена за 80 ђака. % ла дужине, 6 ш дубине и 3,5 т висине.
Предсобје служи као гардероба и за умивање. Сем |
тога има ормана за обућу, у које деца остављају прљаву или влажну обућу, а обдаче чисту и суву.
НОВА МЕТОДА ГРАФИЧНОГ РЕШАВАЊА БРОЈНИХ ЈЕДНАЧИНА (С ЈЕДНОМ НЕПОЗНАТОМ
Имала је |
ОТРАНА 99.
Сеоске школе обично имају само једну учионицу, у коју наизменце долазе једног дана млађи, другог дана старији ђаци, без разлике пола.
У Копенхагену граде се школе и на 4 спрата са, 18 до 20 учионица. Свака учионица за 95 ђака са 43 до 45 > површине и 3,75 т висине.
Осветљење долази с леве стране.
У свима новим зградама је централно ложење.
У сутерену су собе за ручан рад, а често и купатила, У засебној згради је гимнастика са 150—160 1“ површине п 5 до 5,5 ш висине,
Нужници су за себе у дворишту
1|Х. Школе у Америци
Настава је од 1850 године бесплатна и обавезна у свима државама Северне Америке и то како где од 6. до 12,, 6. до 14., 7. до 12. или 7. до 14.
Надзор води држава, преко нарочите канцеларије. Учионице су за 50 до 60 ђака. У варошима су обично у једној згради 20 до 24 учпонице. Велики, високи прозори осветљавају учионице, у које се улази из пространог предсосбја.
Нужници су ван зграде, кривеним ходником.
У новије доба заводи се и ручан рад.
У великим варошким школама је дентрално ложење.
Слике 11. а и ) показује распоред школе у Вугадерог-у са 14 учионица, на два спрата.
али са истом у вези по-
Х. Школе у Аустрији Настава, је обавезна од 6. до 14. године, У једној учионипи могу највише 80 ђака бити. На сваког ђака долази по 1,00 та: и 3,5 до 4,5 шу. У осталом сличне су школе онима у Немачкој, с том равликом, што су нужници по варошким школама, у самој школској згради,
Х!. Школе у Јапану
Јапанци у сваком погледу па и у настави, теже да достигну најнапредније државе у Европи, Њихове су школе сасвим по европски зидане. Јапан има 899 милиона становника, а 28600 основпих школа са 2,5 милиона ђака. Сем тога има у Јапану игралишта, стручних и виших школа пи библиотека.
Н. И. Стаменковић.
ЈЕДНА НОВА МЕТОДА ГРАФИЧНОГ РЕШАВАЊА БРОЈНИХ ЈЕДНАЧИНА 6 ЈЕДНОМ НЕПОЗНАТОМ. (ба сликама на табли УШ.)
(Свршетаж)
6.) До сада примењивано раздвајање леве стране дане једначине (на десној је нула) на позитивне п негативне чланове обично је најбоље, јер води увек ка најпростијим конструкцијама. Но у особитим случајевима може и другојаче разлагање да буде пробитачније, Ако хоћемо н. пр. да решимо ову једначину петог степена са пет позитивних корена:
–- 262" --– 1242" — 1082" + 122 — 0 = 0 или, ако раздвојимо на две групе позитивних чланова, 25 + 12425 + 122 = 262" + 1082" + 0,, онда се оне две линије, које одговарају појединим странама ове једначине секу веома неповољно (Сл. 8). Већ се повољнији пресеци добијају, кад се дана једначина подели подесним стешеном од «=, н. пр. са 27, па се онда једначина,
4 124 + 1227" = 262 + 10827" + 0,5 27 конструише (Сл. 9.); тако се добијају линије јаче кривине. А још тачнији пресеци добијају се, као што се види на сл 10., кад се једначина разложи овако:
2 — 262 -- 124 = 1082 ' — 122 - + 0,2. Сад је лева страна представљена линијом која има две гране Гои Л/, а тако исто и десна страна линијом Ки К'. Шунктиране линије 1/ и Е', које се у овом примеру случајно не секу, постају, над се на једној и другој страни дане једначине промене знаци, кад се дакле конструпше једначина а“ 4 26г — 124 = — 1082 '- 122 " — 0,
Ово ново разлагање изисвује, да се пређашње конструкције прошире и на случај кад у Функцији 14%
5 %