Српски технички лист

БРОЈ 6.

РАДОВИ У БОСНИ ИП ХЕРЦЕГОВИНИ

СТРАНА 108.

Ради обдржавања друмова у добром стању, постављено је као правило, да се на најважнијим друмовима Брод-Сарајево п Мостар-Метковић, постави на сваки 5 Кт по један чувар, а на сваки 50 Ја по један надзорник, а по осталим друмовима постављан је чувар на сваки 8 до 10 Кт и надзорник на сваки 80 до 100 Тао,

На поменутим главним друмовима, чувари су били стални, преко целе године, а на осталим зими нису радили,

Срески друмови су били без чувара и обдржавани су кулуком, а на сваки 100 Кп постављен је по један надзорник,

Како су надзорници имали велику дужину друма да надзиравају, то није бола могућна непрестана контрола над чуварима.

Да би се пак, с једне стране, могли надзорници уверавати о раду чувара, ас друге стране, да би окружни или срески инжењери могли водити контролу над радом надзорника, дата је сваком чувару по једна тако звана контролна књига. У такву књигу бележио је најпре надзорник, а за тнм и сваки технички чиновник, који друмом пропутује, да ли је п при каквом раду, затекао чувара. У исту књиту записивао је надзорник, или и инжењер, наредбе које чувар треба да изврши, а исто тако записивало се, колико је чувар урадио и ва које време.

Окружни ипжењер, који често једва стигне, да после неколико месеци друмом пропутује, уверава се из тих књижица, о раду чувара, а тако исто и о томе да ли је надзорник редовно друм надзиравао, какве је наредбе издавао и како су исте извршиване.

На овај начин вршела је контрола с успехом и с тога је од почетка окупација па до данас задржат, као опробан и практичан.

Сваки је надзорник дужан да поверени му део друма у добром стању обдржава п да се стара о пзвршењу наредаба, које добије од пнжењера. Затим он води непосредан надзор над кулучарима и извештава среску власт о извршеном послу појединих кулучара, ради завођења у кулучарску књигу.

У исто доба надзорници су дужни одма известити најближу среску власт или жандарску стражу, ако би приметили ма шта на друму, противно полицијским наредбама, односно друмова.

Само у изванредним случајевима, употребљавани су ови надзорници, ири грађењу каквог новог друма, иначе се увек пази да се ниједан од своје редовне дужности не уклања.

Суделовање надзорника у набавкама материјала или |

радника, казни се отпустом из службе,

Како један надзорник није у стању да води на целој линији тачан надзор, за време кад кулучари раде, постављени су у новије доба поднадзорници, са месечном платом од 100 до 170 динара и они су у служби од пролећа до јесени. Узимање и отпуштање ових подназорника зависило је од потребе.

Чувари су имали до 50 динара плате месечно и постављани су окружном влашћу. Првенство имали су домородци, који су у војсци служили.

Према прописима од 1884 године требало би да на сваки 40—4%5 Кт главног друма дође по један надзорник, а на среским друмовима на сваки 70 до 80 Кт.

Надзорници су постављани од управе у Сарајеву, а имају годишњу плату од 400 Форината, на путовање 800 Форината и ва стан 100 Форината.

Како је делокруг рада надзорника велики и како су они у непосредном додиру са кулучарима, то се при постављању надзорника пазило не само на њихову спрему,

већ су тражени поштени п одмерени људи, Да би се пак такви људи добити могли могли, осигурана им је пензијом будућност п води се тачан рачун о угледу њиховом.

Да би мотли имати и издржавати коња, даје им се сваке друге године у то име по 100 Форпната.

Поднаредници, наредници п надзорници жељезнички, поглавито ступају у ту службу.

Године 1886 износила је дужпна друмова за 06државање :

главних 1640,02 Кт,

среских 13862,82 Кит.

У тој години било је 55 надзорника, 42 поднадзорника п 2351 чувар.

Утрошено је на надзорнике 48 570,24 Форљњната, на, поднадзорншке 17698, Фор., на чуваре 48 406,8 Фор.

Године 1881 издата је полицијска уредба о друмовима, по којој је одређено да товарна кола са више од 1000 Ко, имају 8 ст штроке наплатке, а са више од 2000 Ке: по 10 ст; кола пак преко 4000 Ко товара да имају 15 ст широке наплатке.

да киприџије с коњима прописано је да на сваки пет коња мора бити по један вођа, који напред иде и првог коња за улар води, а сви остали коњи, повезани су за првим. Коњи се морају водити само средином друма,

При сусретању важи као правпло да се и коњи и кола држе увек леве стране.

Норме за грађење и реконструкцију друмова.

Друмови су од 1880 године подељени на три класе;

1) Државни друмови прве класе са штрином коловоза од 5 топ са обе стране по 1 т широки банкети;

2.) Државни друмови друге класе, са ширином коловова од Фош и 0, 1 шипроким банкетима са обе стране ;

8) Срески друмови, са коловозом од # 1 ширине по 0,50 широким банкетима —

За друмове свију класа прописано је да успони не пређу 59/, и само у планинским крајевима, дозвољен је успон од 6%,. — У изузетним случајевима и на мање дужине дозвољава се и до 89/,.

Најмањи дозвољени полупречник кривина је 10 тт.

Прописи за извршење су у главноме ови: Е

Дуж друма, ако не лежи у насипу, морају се оставити ровови, најмање 40 ст дубоки (испод планума друма) и најмање 40 ст широки.

Подлога од камена, је 16 до 25 ст висока, а озго долази 10 до 16 ст насапа од шљунка или тупцаног камена.

Где је подножје друма стеновито и где је набавка камена скупа, гради се насап од 30 до 40 ст дебљине,

Камичпи за насап несмеју ни у једном правду имати веће димензије од 3 ст,

Потпорни и обложни зидови, по правилу да се граде ломљеним каменом, сувим зидањем, са нагибом 1:2 до 2 :8, а изузетно је зидање са малтером.

Коњичке ставе су 8,5 тш широке. На њима је највећи дозвољени успон 15%. Насапом посуто је 25 т, По овим нормама рађено је до 1884 године.

(6 обзиром на мали саобраћај а ведике трошкове око грађења шпроких друмова, прописане су 1884 нове норме, по којима:

Главни друмови заједно са банкетима имају ширину од 5,00 та, од које иде по 50 ст са обе стране на банкете, тако да је коловоз 4 т широк. Насал на, ко ловозу 15 ст, а па банкетима 10 ст дебео. Камичци да нису већи од 5 сш. Пад највећи 57), Са хоризон-