Српски технички лист

СТРАНА 126.

Пречник точка покретача (Ттеђтад) 1050

>» Пречник точка возача (Гаштад) • 700 ,, Непроменљиво одстојање точкова · 2400 ,„, Казан : Есективан притисак паре. · · · 12 Ат. Притисак при проби казана· · 18, Број цеви · · · · · · • · · · - 126 комада Пречник цеви · 4145 т т Дужина цеви · · · · . · • - 8255 т ша Директна површмна загревања · · 48 | Индиректна површина загревања · 57,» ш: | Тотална површина загревања • 62,0 ш |

ЖЕЛЕЗНИЦЕ НА ЗЕМЉИ БРОЈ 7. Површина роштиља • + «+. 0,9 та: Количина воде у казану · · · 2600 литра Запремина паре · ·. -· «.... 776 8 Тежине:;

Тежина празне машине · · · · · 23500 Кет. 5 воде у резервоару· · · · 2800, Е воде у казану. · · · · 2600 , " угљена +... - 950, » машине у служби. · · 29000 , Моксималпн притисак точка · · · 4500 % Снага теглења (2аокгаћ) · · · · 49200,

Засада су 5 машина у служби.

ШГродужиће се).

ЖЕЛЕЗНИЦЕ НА ЗЕМЉИ од 1884 —1888.

„Архива за железнице“, година 1890., свеска 8., из- | дана у прајском министарству јавних радова, доноси | извешће о развићу железница за време од краја 1884. | до краја 1888. године.

По званичним подацима, дужина целокупне железничке пруге на земљи порасла је од 1884—1888. год. са 102 888 Кип или годишње просечно са 25722 Ки; и с тим је на крају 1888. године достигла дужину од 571760 Км. — дужину, која је преко 14 пута већа од обима земљиног на екватору [40 070,364 ко], а за 187 340 Кип дужа од средњег остојања месеца од земље [884 420 Ктј.

Од свију делова земљиних, Америка је највише распространила своју железничку мрежу и то са 64547 Кт, а у њој самој на првом месту долазе (Сједињене Америчке државе, где је железничка пруга од 201785 по- | расла на 251292 Кт; дакле за 49 557 Ка, пили просечно у свакој години за. 12 88у,250 Кар.

После Сједињених Америчких држава по прираштају железничких пруга долазе: Инглеска Северна. Аме- | рика [|Ротипоп ој Сападај, република Аргентина и Бравилија, и то: Канада са 4902, република Аргентина. са 8156 и Бразилија. са 2815 Кт,

За Америком долази Европа са 24 408 кт прпраш- | таја у посматраном колосеку времена. Између осталих европских држава Француска и Немачка стоје скоро подједнако са прираштајем железничких пруга и то: 4048 и 4047 Киш, С погледом на величину прираштаја за Француском и Немачком сљедују: Аустро-Угарска са Босном и Херцеговином] са 8658 и Русија [са Финском] | са 8648 Ка. У грађењу железница Италија је у том времену јако напредовала, чија је дужина железничке

пруге порасла за 2 286Кт или са 22,7 проц. ја = = 221]. Сразмерно прираштај у Инглеској био је незнатан — 1526 Кт или 11,3 проц, у Шведској — 927 ка или 140 проц., и у Румунији — 8,8 Кт или 54, процента. Тако рећи мирно стање у грађењу железница, наступило је већ од више година у Норвешкој где као главни узрок спада облик земљишта причињавајући велике тешкоће при грађењу истих,

Од азијских држава највише је распространила, своју железничку мрежу Инглеска Индија са 4809 Ка. Даље је прираштај у години 1885—1888. — продужење транскасписке железничке пруге од Кисил-Арвата до Самарканда са дужином од 1202 Кт. Знатан напредак показује даље Јапан са прираштајем од 784 Ка: док у другом азијским државама, нарочито у Кини, грађење железница, напредује веома споро. Ка такозваним гвозденим држа-

| вама придружује се у најновије време и Персија са јед-

ном омањом железничком пругом.

Што се тиче развића железнипа у Африци, на првом месту долазе Алжир и Тунпс са прираштајем од 915 Кт, а све остаде са прираштајем од 1030 Ки, У Етшту је наступио известан застој у грађењу железница; ади од прошле године мпсли се већ на даље проширење старе мреже.

Најзад у Аустралији — најновијем делу земљином — прираштај износи 4 656 кт или 88,3 процента; сравмерно најјаче развиће железничке пруге. Од појединих колонија имала је Квенска [Опеспејала] највећи прираштај са 1165, затим Нови Јужни Валес (Хеп 5па У/аје | са 928, јужна Аустралија [Б8дапа таЦеп] са 910 и Викторија. |[Уегогта] са 811 километара.

Миа ин — гађа про 6 боравио соли о

; | |