Српски технички лист

РАНА МА,

СИТНИЈЕ

Мостови са бетонским сводовима системе „Мохјет“. -— У другоме броју овога листа саопштили смо резултате добивене покушајем, који су 10. Децембра прошле год. по новоме, чињени на железничкој мацлајндорфској станици, са једним бетонским сводом монијеве системе, од 10 т распона, Џа како смо тада обећали, да ћемо поштоване читатеље у своје време известити о резултатима покушаја, који се имају накнадно извршити, ради смо да то наше обећање овом приликом и испунимо.

У присуству великог броја заступника грађевинских и војних надлештава извршени су 16. и 17. Маја тек, год. по новоме ови покушаји:

16-та Маја навежена је на свод прво једна локомотива од 96 тони тежине; за тим је, само ва једну половину свода, навежена друга локомотива од 48 топи тежине и опажано је угибање на 18. разних места на своду и одупирцима. Максимално угибање од овог оптерећења изнедо је 2 пип. После овога, оптерећена је једна половина свода на површини од 20 квадратних метара, се 100000 Ке железничких шина, што чини 5000 Ке на квадратни метар. При овоме оптерећењу констатовано је у темену сводово угибање од 18 та,

Сутра дан, дакле 17 истог месеца уклоњено је сво оптерећење са свода, и овај је заузео скоро исти положај, који је имао и пре оптерећења, За овим је поступно оптерећавана једна половина свода на површини од 20 > и кад је оптерећење достигло 170000 Ке, почели су се одупирци размицати, и при целовупом оптерећењу од 196 200. Ке што чини 9810 Ке на квадратни метар, деформисао се свод ади се ипак није срушио.

Комисија, која је вршила ове покушаје, није још публиковала свој опширан извештај, с тога, се, за сада, морамо задовољити п са овим податцима.

К. Д, Г.

Тифус и вода из Сене у Паризу. — Већ од дужег времена расправља се питање о снабдевању Париза са водом у довољној количини.

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ

БРОЈ 8.

БЕЛЕШКЕ.

Од свију пројеката за довођење воде у Париз, сада пајвише има изгледа пројекат по коме ће се у Париз довести извори Вијене, са дневном количином воде 120 милиона литара, а укупним трошком од 85 милиона динара, — Ну, поред тог пројекта, има их који предлажу да се Париз снабде двојаком водом, једном за пиће пи другом за остале потребе из Сене.

Говорећи о овом шштању Ог Е, УаЦјеп у „Веуџе 4" ћуатепе“, страна 1049—1054, доказује како се у оним квартовима, који су речном водом снабдевени, прошле године млого јаче ширио тифус, но у онем, који су снабдевени изворном водом. Тако на 100 000 становлика 60ловало је у квартовима са сенском водом 1,0 до 8,5, а у оним са изворном водом, само 0,24 до 0,45, О тога и Др. Вален препоручује један водовод и то са изворном водом,

/. 4, д

Му Регулисање Ђердапа, — Једва једном изгледа, као да се угарска влада решила, на који начин да приступи регулисању Ђердапа.

Још 188, т. издат је закон о том регулисању, по коме је одобрено да се за тај рад може утрошити 9 милиона Форината заједно са интересом на ту суму, а цео посао да се доврши 1895 године,

За почетак рада одобрено је било за 1889 годину 500 000 Форината. А руковођење целим радом поверено је инжењеру Валанду, који је са потребним бројем инжењера већ крајем Априла пр. г. биоу Оршиви, где је организовао биро и вршио неке предходне радње, Прл крају Маја пр. г. расписан је био конкурс за разбијање испод воде 160 000 таз стене, У место дефинитивног примања поднешених понуда, влада се решила, да сама врши пробе за разбијање стена под водом п то по методи пуковника Лаџер-а,

У Новембру пр. г. расписан је конкурс за све радове на Ђердапу и крајем Марта ове године стигле су ове понуде:

ит === Јединичне цене у аустријским форинтама, РАЗБИЈАЊЕ РАЗБИРАЊЕ РАВНАЊЕ ТРАЂЕЊЕ БАРИЈЕРА | ОТЕНЊУ О- ОТВНВ НА |нАбипање.| КАМЕНОМ | КАЛДРМИ- | МЕШОВИТ ||повог мо- НА а УКЛАЊАЊЕ ПОНУДЕ ТВОРЕНОЈ | ОАМОМ (бветацв-| САЊЕ. |ТРПАНАЦ. |ота, од 10) нАабипу | ПАМЕНА. |___РЕЦИ ВЕРДАПУ гетећ.) 10 РАСПОНА = ОД КУБНОГ МЕТРА увтинора КУБНОГ МЕТРА и пен — — ен К. Гертиер, Беч и Пешта · • • 17,50 10,10 2,60 (),26 1,55 1,30 20000 | 2,60 2,30 | - 2,90 | Зимони, Шварц п синови Грегервена, Будим Пешта • • • ++ • 11,80 0, оо 4,00 во 2,60 2,20 20000 | 4,00 –Е 8,75 8,00 | 5,50 | К. Гроб, и И. Фишер, Беч · · цене ће се дати пошто 8,35 0,50 1,80 1,80 — = 1,80 се пробе изврше. 2,50 | 8,50 | Јулијус Хајду, Вед. Кикинда · • 16,15 8,80 8,92 Ота 2,55 1,57 10.000 1,90 3,54 8,09 8,17

Угарска је влада ступила у погодбу са сваким од поменутих понуђача и 21. Априла ове године закључила је, уговор са пвжењером Јулијусом Хајду, за извршење свију радова, при свем том што јединачне цене овог понуђача нису најјефтиније, Хајду важи у Угарској као изврстан хидротехничар. У друштву с њиме је машин-

ска Фабрика Г, Лутера у Брауншвајгу, а сем тога с њима, је у вези ради финансирања радова „Вет пет П!зеонћо-сезе!|зећа б“. Хајду се обвезао да све радове доврши до 20. | Декембра 1895 године за суму од 8645 000 Форината.

По „Рапиђиз,у.

ШТАМПАНО У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ