Српски технички лист

БРОЈ 9. |

ОКАЛЕТСКА ЖЕЛЕЗНИЦА

СТРАНА 151.

ОКАЛЕТСКА ЖЕЛЕЗНИЦА Од Ландкварта преко Давоса Самадена и Малоја ва Чијавену (СОћјамелппа). Граубинденска агхезиона железница са ширином колосека: 1 т, максимадним успоном: 4,9 у и минималним „полупречпиком : 100 тп, По саопштењу инжењера Нарла Вецела (Каг1 Ууефхеј) из Давоса, (ба сликама на листу ХХЛУ, ХХУ, и ХХУП)

(Овршттак)

Типови снежних галерија скалетске железиице

На трима стрменим, слабо насељеним узбрдицама зет а, Зшваппа и Мајоја Савасета, примениће се галерије (види сл. 65—69) које су пројектоване са крововима, од таласастог лима (Уе јесћ) ради предохране противу пожара.

Концесија за Затавеп-Сћамеппа

Као што је поменуто, концесија за Паоз-5ашадећ издата је. Да би се добила концесија за продужење Рауоз-Оћтауенпа морао је г. У'. Ј. Нојзђоег да закључи уговор са Фирмом /~сћакке « Сле о уступању концесије коју та Фирма има за пругу Зашаеп-Сазгазерпа,

Израда пројекта Оамоз-Сћамеппа.

да израду тога пројекта сложили су се т,г. Влссепђасћ и Нојзђоег са Фирмом РиШрр Ноштави 6 Сје и Јакођ Вазб, који су одредили г. Вецела да изради тај пројзкт у размери 1:2000, са предрачуном, који је тај посао извршио уз припомоћ нужног броја техничких снага. —

Граубанденско друштво за грађење железница,

Ради реалисања наведеног пројекта закључно је г. М. Ј. Нојзђоег уговор са банкарским фирмама Ећтеет « Оје у Бавелу, Ј. Е!асепђасћ и Јаћа « Се у Базелу, по коме су се уговору ове Фпрме обвезале:

1, Да оснивају Граубинденско друштво за грађење железнице са задатком:

а) да изведу грађење железница у Граубиндену, |

и то на првом месту пругу СОМауеппа-Зашаден-5еал! 8, као један део пројектоване линије Сћауеппа-Патоз (веза са готовом линијом Гапддапа -Рауозв).

ђ) да прибави капитал за грађење, оним друштвима, која ће да предузму грађење и експлоатацију ових железница.

2. Да примају акције и облигације железничког друштва, које ће се основати за пругу Оауеппа-б сат, (дакле на дужину пруге од 72 Ки.

Према томе, поред тога, што ће још ове године, бити предата саобраћају цела пруга од Гападдпат-а па |

До 50 Кт скалетске железнице, са уским колосеком, биће на јужној страни великог тунеда. осигурана и доводна пруга к њему, тиме што је нађен и капитал за ту доводну пругу.

Ову пругу подићи ће приватан швајцарски капитал, јер она не ужива још симпатије швајцарског иностранства. (С тога је закључено, да се најпре саграде 2 до-

водне пруге са обе стране великог тунела на дужину

од 7,5 Кт, јер ће се после извршења ових добити по- |

вољније понуде за потребан капитал.

Израда техничког пројекта. Да видимо како је вршено траспрање скалетске железнице,

За пругу Гапддаиат-Рауоз правац трасе био је дат већ постојећим живим поштанским саобраћајем и то тим пре, што поједина места од Киђиз-а навише, делимично знатно више леже од корита долине, те је пењиње могло бити са максимадпим успоном, без вештачког развијања пруге,

Истина да поједина места од Киђиз-а наниже до Гапддаџат-а леже у самој долини, али је пад ове доста мали, тако да се није морао применити максимални успон ради додиривања оних станица које су биле узете у обзпр.

да пругу Пахоз-Оћауеппа, биле су прилике другојачије, Доводне рампе (узбрдице) Давоса и Енгадина за велики тунел морале су се развити са максималним успоном од Фбљо Долине пак, које се имају ту прећи (нарочито у 5шзанпа ћај-у) имају много јачи пад Остадо“ је дакле решити се, или да остане пруга на коси, делимично врло висока над долином, или да се вештачким развијањем местимице осваја долина. Решено је да за 2 тунелске доводне рампе, остане први од наведених праваца и то из ових разлога:

1, За две варијанте доводних узбрдица, које се могу извести од Пауоз-а, није потребно никакво вештачко развијање трасе, ако се то чини без обзира на пад долине Сем тога постизава се са просто положеном трасом то, да је могуће без тешкоћа приближити се појединим насељеним местима на трасираној страни долине.

8. У долинама не леже никаква важна места која би условљавала положај пруге.

д. У долини Сулзанској нарочито се веома нагло при подножију брегова п близу дна долине шире плазине (бећшКесе!), док на самој коси те су плазине врло уске; с тога се на коси дају много пробитачније извести предохране у виду тунела, противу лавина, јер је правац пута лавине па коси опредељен, међу тим у додини, услед велике ширине подножја пдазина, пут лавине распростире се на много већу површину.

Прелаз преко Алпа, односно кроз алписка брда, може се постићи са стране Пауоз-а или долином Дишме (Равећта(ћа!) или долином Сертишком (Бегбоћа). Свака од ових долина има своје преваге, долина Дишме је краћа, а долина Сертига мање је изложена лавинама.

Према горе изложеном, обележен је пут трасирања, али тек из израђеног пројекта у 1: 2000 и детаљног предрачуна, моћи ће се донети коначна одлука у погледу на полагање трасе.

За обадве наведене долине не само да је тражена концесија и не само да су топографска снимања подједнако извршена, него ће се извршити и пројект за обе те долине подлпуно.

Ма који од ова два пута да се изабере, ведики тунел излазиће на другој страни брда у Енгадинску Оулванску долину у висини, која је у неколико виша од 2 00011 над морем; пруга иде дуж целе те додине присојном страном, и достиже код станице СареПа поштански друм Оберенгадиски (Ођегелсадћ).

Одавде, у главноме држи се траса тог друма све долином Ођетепеа и-а и пде до Малоја; на овој прузи