Српски технички лист

ОТРАНА 24.

так од 2,17, првобитне тежине за време од 4''/, годипе; друга је лежала у успону од 1:900 и показала је после 4"/,, година губитак тежине од 1,80. ШраФиране површине показују величину п облик трошења,

(ба. 4)

НЕ

(Ол. 5) (Ол. 6)

Из наведеног јасно је, да сви Фактори, које смо пспрва означили као меродавне ва трошење и који су у Штокертовом раду ближе изложени, дејствују и на бесемерове шине, но уплив им још није тачно познат.

Величина може се изразити и површином, губитком првобитне површине профила.

ГРАЂЕЊЕ КЕА У ВАРОШИ РУАНУ

БРОЈ 2.

На рајнским железницама нађени су за 1 милијун тони ови губитци:

у хоризонталама, правим и у падовима до 1:200, а и у успонам

ДОДА ОН аи БИ парне да ај ла а 9 јр та у падовима до 19100 ме. ДА У . ја ПОРТО ко те вв О а и Ј МВа и Уве а а на 66 _ успонама ~ 100: 685 55 и

Скупе ли се сви познати податци о трошењу шина од бесемеровог челика, онда излази:

1. На пругама са слабим успоном (1:180 или више) п крпвинама великог полупречника, где се кочњаче не употребљују, износи бруто-терет, — који смањује висину шине за 1 то — 10 до 20 милиј. тони, према, употребљеном материјалу и осталим мање или више повољним прпликама

9. На пругама осредњег пада или успона (1: 120 до 1: 150), са кривинама великог полупречника и при местимичној употреби кочњача, смањује се п бруто-терет на 6—7 милиј. тони.

3. На пругама са. падом пли успоном од 1:60 до 1:100, са кривинама осредњег полупречника (око 500 т), бива бруто-терет који снижава висину ва 1 1 т само 4 милиј. Тони.

4. На пругама у планинском терену са успонпма (до) 1:40 п малим полупречницима кривине (око 200 пп) бива тај бруто-терет само 1--2 милиј. тонп.

(СОВРШИЋЕ ОСЕ)

ГРАЂЕЊЕ КБА 7

ВАРОШИ РУАЕУ)

(ба сликама на листу 1Х., Х., ХГ., ХИ, ХШ. и ХЈУ.).

Године 1878, на предлог Министра Грађевина Франпуске Републике, донета је одлука у закоподавном теду да се на регулацији реке Сене, на побољшање и реконструкцију кеа у Руану за приступ морских лађа у што већем броју у морски басен, може утрошити 4000 000 динара.

Пошто је реконструкција постојећег провизорног кеа, а тако исто и грађење новог призната као по све потребна за олакшицу приступа морских лађа са атланског океана приступљено је прављењу пројекта за ову реконструкцију, а у исто доба и за регудисање реке Сене на излазу из вароши. Дужина кеа, која би се имала саградити, по профилима које ћемо доцније изложити изпосила би на 2105 т курентни од које је дужане 9. Марта 1880 год. уступљено на лицигацији укупна дужина са обе стране реке Сене 1988 кур. метара. Из генералног ситуационог плана (ел. в. лист 1Х), даје се увидети у којима се правцима има извршити регулисање реке Сене између острова малог Геја и Мери. Са десне стране Сене има се саградити ке, од степеница Св Елоау правцу острва малог Геја све до Лисилинбхог стоваришта, услед чега би један део острова мадог Геја остао прпдат десној обали Сене.

На левој страни роке Сене нови би се ке продужавао од новоподигнутих степецица за силавз у Сену

1) (во је саопштење било предмет извештај Г. М. Грађевина од т. От, Чодића бив. држ. питомца г. 1881.

кеа. „стапде сћапзобе“ додирујући стовариште кирандпрског кеа, па у правцу означеном у плану секући осгрово Мери и затварајући леви рукав Сене постојећи иза овога острова. Изимеђу ова два алинмана пројекти рано је да се отвори п прочисти корито Сене у доњем крају за 200 метара у ширпну, а у горњем крају на 19) ш. Ово продубљење корита има се извршити До коте 106,00 та генералног нивелмана Сене т, ј.за5 т пспод најнижег познатог стања воде у Руану. За отварање овога корита нужно је било претходно да се одкопа северни део острва Мери и јужни део острва малог Геја, Добивеним материјалом од ова два острва, имају се засути рукави реке Сене иза оба ова острва и пошто је земља пловачаста на овим островима, то је било потребно обложити насипе са стране реке Сене са појачим слојем кречне земље како би се од сумњива, понашања иловаче зид кеа осигурао.

Да би се одговорило евентуалној потреби пловидбе морских лађа предузето је, да се најпре сагради ке на десној обали докле траје острово мали Геј, дакле на дужини од 900 метара, а на левој обали да се направи један насип од 60 мет. ширине који ће преградити рукав реке лежећи иза осгрова Мерп, за тим да се подиже ке, од наслона тога насипа на обалу па До последњег стоваришта кирандијерског кеа.

Да би се могла што боље појмити важност подизања овога кеа нарочито за пловидбу морских лађа које