Српски технички лист

"РВ ИЕ

СРПСКИ

КЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА

уРЕДНИК М. И, СТАМЕМКОВИЋ, ПРОФЕСОР ВЕЛ. ШКОЛЕ

ГОДИНА П,

ФЕБРУАР 1891

ОВЕСКА 2.

ОБЕЗБЕЂЕЊЕ КОРИТА РЕЧНИХ (ба сликама на листу УП. и УП.)

Пише М. Марковић.

(ОВРШЕТАК)

В. Оплате. (лист УП).

5. 1. Диљ оплата, Оплате — платине (Воћууегке) употребљавају се за обезбеђење обала како речних тако и морских.

Сравњујући оплате са обалним зидовима, имају оне добре п рђаве стране.

Добре стране оплата јесу ове:

1. Оплате су много јефтиније од зпдова, нарочито онда, кад је грађа јефтина и кад је река у којој се подижу, здраво дубока п брза.

2. Оплате се лакше извршују но зидови, п могу се израдити без загаћивања воде.

д. Удесније су за пристајање лађа,

Рђаве стране оплате јесу ове:

1. Што не трају дуже од 20 до 25 година (од 60ровине само 15 до 20 година, а од растовине 30 до 40 година).

2. Што се при свакој оправци оплата, мора пут или железница дуж оплате подигнута, откопавати, те је услед тога њихово одржавање доста скупо.

5. 2. Конструкција оплата у опште,

Оплате се састоје из једног реда шипова, који су озго спојеви преглавницом. Иза тог реда жипова долави облога од талапа (сл. 1. лист УП).

Шипови стоје више ван земље но у земљи; они могу само онда остати слободни — без нарочитог утврђења — када нису виши од 2,50 ш, чим су пак виши од 2,50 ш, онда се морају утврдити ленгерима.

8 8. Врета грађе и њене димеизије.

Шипови оплата подлеже брзом трулењу, ако нису испод воде отсечени. О тога се узима оно дрво, које може најбоље да издржи промену влаге и суше; за мале шипове најбоља је растовина, а за дугачке шипове пак боровина Ако је оплата ниска, то се шипови побијају одвесно; напротив ако је оплата висока, и ако је џозади млогим тешким материјалом обасута, шипови се

побијају косо са нагибом од јр 49 16" Ово косо по-

бијање има својих мана, и то: побијање је врло тешко,

и при удешавању правца земља се разреди (подрива), с тога је боље, да се шипови и у овом случају одвесно побијају.

Шппови се пли на све четири стране отешу, или се то ради само на задњој страни, да би се тадпе могле боље прпелонити. Шипове треба пре побијања огулити.

Отстојање шипова износи 1,20 до 1,50 т од ере дине до средине; оно зависи обично од јачине талапа, које су обично 6 до 10 ст дебеле.

Дебљина шипова зависи поглавито од притиска земље; да би пак шипови дуже трајали, узимају се нешто јачи, но што се рачуном добија, и ретко се кад праве слабији од 24 ст у квадрату.

У средњу руку можемо дебљину шипа 4 узети:

«! = (го — 0,015 1 метра, где је ! дужина шипа у метрима.

Што се тиче дужине шипова, нарочито оног дела, који је у земљи, то не треба бити претерано бојажљив, јер шипови нису јако оптерећени у одвесном правцу, већ имају обично да издрже само притисак земље са страпе. Услед тога не треба се бринути, што можда шипови нису довољно у земљу побијени, јер није неопходно потребно, да се они баш до чврстог слоја побију. Покушајем се може увек дознати, колико шипови треба да буду дугачки и колико их ваља побити. У опште ће бити довољно, да се на подовину њихове дужине побију,

5. 4. Преглавнице. Пресек им је обично квадратан, а ци. им је, да споје поједине шипове и да их тако сачувају од побочног померања, преглавнице (80 Х 90 до 30 Х 85 сш јаке) спојене су са шиповима помеђу чепа. Чепови су 6—8 ст дебели, 15 ст дугачки и око 15 ст високи (половину јачине преглавпце); осем тога, утврђене су преглавнице још и завртњима. Да би кишница могла са преглавнице отицати, зарубе се њене горње ивице као у сл. !. л УП. Да би пак преглавнице дуже трајале, премажу се катраном и поспу песком или ковачином.

Саставци преглавница морају се тако разделити, да они леже увек на шипу. Састав може бити као у сл. 2., 3. и 4. дтет УП. Осем тога треба их завртњима,