Српски технички лист
БРОЈ 8.
ЖЕЛЕЗНИЦА НА ПЛАНИНИ ЈОХОРВАЈ
СТРАНА 45,
из које добијамо да је за
а == 0,866 == 0,59 ћ 14 [44 | у“. а 7; “л
Ако сад за Ра ставимо за, случај 1., и 2, нађене 2 К вредности, а тако исто и одговарајуће углове нагиба,
ф, то ће бити за први случај
У ах
бари а Па кеј
Му уах == 0,296
Из ллах _ 0,463 ћ,
према томе како је кад иза зида насута, сува или влажна земља.
Вредност за уља. У једначини 17. не одговара Фактичној вредности, јер није вођен рачун о разлици између специФичне тежине зида и специфичне тежине влажне земље, која је на зиду. Али незнатно одступање, које услед тога долази, може се у толико пре занемарити, што се на овај начин добија у неколико дебљи зид.
Код зидова пак, који су притуску воде изложени мора се водити рачун и о тој разлици тежина.
да тај случај (3..), одговарајући услов за равнотежу, представљен је овом једначином (сл. 6.):
Ри
2 7, а у. у — 0,375 12 у. 0,423 ћ==0.
2
Према овоме, за трећи случај биће:
184 + 6 + « «о... « «+ мана, == 0,538 Ћ.
Конструјисање или цртање теоријским путем добивеног облика зида врши се на овај начин:
1., За суву глиновиту земљу иза зида (ел. 7.).
о ф нека је висина зида == ћ; из горње тачке д, пренесе се висина дар == 0,836 Љ, из р пренесе се деб-
љина р"“ = 0,296 ћ, па за тим састави " са фи из " спусти вертикала т 5.
2. За влажну гдиновиту земљу иза зида (сл. 8.).
Из да пренесе се висина дар == 0,761 Љи пз р дужина рт == блазо Љ; за тим од 4 до #, препесе (4: = = 0,866 Љ и од # до ц, #и == Ова Љ, па за тим пз и вертикална до 8.
д., За зид изложен притиску воде (сл. 9.), пренесе се од д4 до р висина др = 0,714 ћ и из р, дужина рт == 0,514 ћ, за тим од а до #, висина 4! == зе ђ и од # до и дужина фи = 0,534 Љ, па за тим из и вертикална до 8.
Да би пак добили потпун облик попречног пресека, зида, треба исти појачати са спољне етране толико, да притисак на ивици спољној, не пређе дозвољену меру.
: Ово појачање, ако означимо са 6, добија се из једначине
ЈУ -— а Миу 7, ћ __8ВЕ—бу,ћ'
где је У нормалан притисак на подножје А В (види слику 10.), а # дозвољени специфичан притисак (за. 111 зида од ломљеног камена #» == 50 6п; зида од цигала у обичном малтеру / = 70 (п, а у малтеру од цемента, Ја 100)
Облик позадне површине треба, сем тога, прилагодити практичним захтевима.
У слици 10. представљен је теоријски облик попречног профила зида, од 10 1 висине, иза кога се глиновито земљиште налали, какав се добија по Шведлеровом начину, као и облик који се по овди изложеном начину добија.
Као што се из те скице види, може се овим начином, нарочито код дугачких зидова, постићи доста велика уштеда у материјалу.
От.
ЖЕЛЕЗНИЦА НА ПЛАНИНУ ЈЈОМСЕВАЏ, У ШВАЈЦАРСКОЈ.
После извршених железница на планини Риги и Пилатус, ево“ већ озбиљних предлога да се железница спроведе и на једну, вазда снегом и ледом покривену планину Швајцарске.
Јипдргац се налази на граници кантона бернског и валиса, а има висину од 4167 ш над морем.
Пошто је 1888. год. довршена железница уз планину Пилатус, поникла је мисао да се и уз стрмену Јунгфрау железница сагради.
Инжењери Туаштоецет из Луцерна и Кофи из Цириха, већ су 1889. године, независно један од другог, изашли са пројектом да се за ЈунгФрао сагради
железница са ужетом; а инжењерски пуковник Љосћер, |
који је и жедезницу на Џилатусу саградио, предложио је, с обзиром на што брже и што сигурније вожење путника, да се као мотор за железницу употреби збивен ваздух.
Од Лаутербруна, тде ће бити почетак ове железнице, до на врх Јунгфрау, треба железница да се попне ва. 8 600 пп.
По пројекту Траутвајлеровом, траса је јако извијугана, са успонима од 88 до 98%, пи укупном дужином
од 6540 т. У главноме цела траса пролави кроз 4 тунела, од којих најдужи пма 1800, а најкраћи 1880 т. Три пројектоване станице, такође су у тунелу, али са, кроз стену просеченим, излазима на површину. Мотор за машину, која ће железницу кретати, био би збивен ваздух. Сем ужета, ради веће сигурности, предвиђена је пи једна шина са зупцима. Вожња би трајала два до три сата. Дневно би се могло возити до 400 путника.
Овај пројект дакле не одступа много од досада већ пзвршепих планинских железница.
Много је оригиналнији пак, пројект Лошеров, који је за покретање железнице применио исти принцип, по ком се поштански саобраћај врши са збивеним ваздухом.
Железница ће од почетка до врха ићи кроз тунел. Вожња ће трајати 15 минута, тако да ће се за 1 сат моћи до 100 путника возити горе и натраг. Опгурност и пријатност вожења биће већа, но код осталих начина, транспортовања. Тунел ће се састојати из две једно до друге, озидане цеви од 83 т унутарњег пречника (види слику). У свакој цеви биће 8 шине, по којима ће се воз кретати, а сем тога при дну и један покрпвен канал