Српски технички лист

БРОЈ 8.

стање и истрајност уговора између обеју граничних страна.

Горњи део камена представљаше мушку главу, гргураве косе, која падаше до на груди, п.то је значило да се граница не сме повредити. Труп беше пирамидалан без руку; јер ппрамида беше помен вечности, те се због тога и граница сматрала вао непролазна, вечита.

Овај кип без руку имао је да наговешћава, да сваки онај, који дође на туђу међу, треба да зампеди да је без руку, и да јој несме никакве штете нанети, шта „више, ни прстима се дотаћи.

Под закриљем бога Терминуса, стајаху све међе, а у славу његову приређивани су извесни свечани дани, који су се Терминалија звали; и бога граница посадише међу остаде, у римском кашитолу, како би власти наро читу пажњу на границе обраћале,

Римско гранично камење било је разне величине и назива, Поред оваког камена, имали су Римљани и природне белеге, атђотев бегпшођев, (погранично дрво), са извесним засецима у кори дрвета, или са укованим ексерима.

Као год што су Римљани са ведиком пажњом чувади међе, па чак постављали и пзвесне чуваре, тако су исто и стари Немци осигуравали међе, установом „независних пољских судова.“

Такав пољски суд беше код Немаца неки нижи суд, који се искључиво бавио само са граничним споровима и пољским лоповима.

Суд се тај састајао из 16 лица, а њиов старешина (најстарији судија) звао се Грефе. Стари немачки цареви, олређивали су као и Римљани, извесна лица за чување граница свете римске државе, који су према томе добиди назив Морк-граф-ова.

2. Чување граница у Немачкој у средњем веку и доцније,

Важност, која се поклањала чувању државних п општинских међа у овом добу, била је готово већа но данас. Тако је било у извесним областима забрањено продати страним држављанима оне земље, које су грапичиле са туђом државом, како би се избегли спорови око својине.

Повреда међа, кажњавана је тешко, у Фулдајском закону прописано је, да се онај, који повреди међу, укопа у земљу до главе, а глава да му се плугом преруби — а сада је у Пруској највећа казна 150 марака, или затвор.

Да би се границе одржале, онакве какве су, вршипла се ревизија од времена на време, а за државне међе слате су нарочите комисије од обеју страна. У пеким крајевима доводили су младиће, који су близу становади, до значајнијих белега, а да би их боље утувили, опаљивали су су им шамаре, вукли их за косу пли туцали о камен,

Многе су општине уобичајиле, да се граничне белеге обнове сваког пролећа, п тада су се скупљади сви наоружани са добошима или са пиштаљкама.

На другим местима држате су тога ради литије, модећи се при томе богу и благосиљајући поља, као што се то још и данас чини само у другом циљу, (а не ради ревизије граница).

3. Ревизија граница у новија доба,

У извесним пределима уобичајило се, да се редовно |

врши ревизија граница по извесном неком правилу. Тако се још и данас врши сваке године таква ревизија у пређ, књажевску Насао, на основу наређења алелацноног суда од 9.16. марта 1858, год.

0 ОБЕЗБЕЂЕЊУ ГРАНИЦА

СТРАНА 47.

__Ову ревизију има да врши тако звани пољски суд који се састоји из председника дотичне општине, 3—9 одборника. са једним геометром, сада са окружним земљомером или са контролором катастра. Ово се врши у намери да се Фактичко стање сравни са постојећим картама или са катастром, те да се том приликом обнови сво гранично камење које је или поремећено или извађено.

да све нађене неправилности , мора се саставити потребан протокол од стране геометра, а сем тога се има дотичном суду, поднети п извештај. Ове трошкове сносе дотичне општине. Таковој комисији стављено је у задатак да прегдеда и путеве и јендеке, п да води надзор о одржању истих.

4. 0 подели граница и белега.

Границе се деле у:

1. спољне границе, са којима се одвајају једне државе од других, и у

2. унутарње границе, са којима се у једној истој држави одвајају области, окрузи, општине па најзад п поједина имања приватних сопственика.

Сем тога. постоје још и границе за риболов, употребе вода, затим ђумручке и рудничке. За обележавање граница, служимо се природним и вештачким белегама. Природне бедеге налазимо у самој природи, као умке, стене, језера, реке, потоке изворе, дрва, дољаче и подножја брда. да омеђавање држава, бирају се често она места брдских грбина, одакле се кишница раздваја у разне правце (водомеђе).

Код река, потока и путева, нужно је да се зна, да ди једна или друга обала, једна или друга ивица, нап средина истих служи као граница. Наведене прпродне белеге, изузев стене и дрва, изложена су честим променама, и узимају се само у том случају, кад се друга не могу набавити или онда када се на земљиште не обраћа већа пажња, због незнатне њене вредности.

Гранично дрво, назива се „сопствено“ ако исто дежи на земљишту једног од суседа, а „заједничко“ ако оно лежи на граници суседа.

Да би могли разликовати гранично дрво од остадих, обично се оно обележи или засецањем стабла пили укивањем ексера, Урезотина обично зарасте после подужег времена.

У вештачке белеге рачунају се: гранично камење — стубови, гранично коље, умке, долме, јендеци ! разне ограде. Од свију ових белега могу се у поузданије рачунат само гранично камење и коље, код којих се средина сматра за граничну тачку.

Под граничним умкама разуме се набацана земља у виду купе, од прилике 1,50 1 у пречнику и 1,25 т у висину, испод које се гомиле постављају трајни предмети као: угљен, стакло и Тт. Д,

По неки пут се умке још и ојендече. Погранични јендеци п насипи, који се састоје из нискох насипа и једндека, постављају само дуж државних и општинских граница. Али су скупи и заузимају већи простор.

Њиве ограде, обичне, прошће па и зидови, које служе као међе, п у тим случајима, ваља нам укек знати, шта се сматра као међа, што опет зависи од законских одредаба илп од местних обичаја. Гранично камење не треба никад постављати близу каквог дрвета, јер временом дрва порасту, и од ширења жила, камен се помера из свог првобитног положаја.

У влажном, песковитом и лабавом земљишту, камење су белеге неподесне, а нарочито у влажном земљишту, подводним ливаддма и летећем песку. У место