Српски технички лист

је на 27 страна ове свеске изнесено,

Број б. и 7.

Проблеми из ивжењерске хидромеханике. !. Воденичне бране и воденични успори. Од Вел. Антића, пнспектора министарства грађевина. У Београду штампано у краљевско - српској државној штампарији 1889. Цена 9 дин. 27. стр. текстан 11 слика у тексту.

Техничка књижевност у нас је још у зачетку па с тога, ма и најмањи покушај, да се на тој књижевпости што ради, мора обрадовати сваког технитара. А ако још такав рад расправља питања, која се у инжењерској пракси врло често појављују, онда је таква, књига у толико кориснија и са већом се радошћу прима, Јер, ма да се сви наши инжењери служе и страном ли тературом, опет им та литература није приступачна у толикој мери у кодикој може и треба да им буде приступачна наша литература, па ма она и не давада оригинадне радове, већ само репродукције из стране литературе. У намери да одакша рад нашим инжењерима, у решавању једног од најтежих њихових задатака, а то је техничко познавање односа који постоје код воденичних брана , написао је г. Антић, као што то у предговору наглашава, 1. књигу горе наведених проблема.

Писац је, својом више годишњом праксом, увидео да је питање о воденицама и њиховим бранама, доиста, једно од најтугаљивијих питања, која инжењеру долазе, па је с тога најпре и отпочео са давањем упустава за решавање овог питања.

Жеља је лепа, али одма у почетку морамо изјавити да су му та упутства не тачна и не потпуна, да их ми не само не можемо препоручити, већ их морамо и осудити.

Писац је дао наслов својој књизи: „Проблеми из Хидрометанике“, п он се у овој првој свесци, донста и упушта у решавања неколиких задатака из хидраулике.

Кад 61 пошли редом, да прокритикујемо све што морали би написати већи реферат но што је само дедо. С тога ћемо се задржати па важнијим погрешкама, а ситније само поменути.

Изложив у првих 15 параграфа у кратко, 0 паду,

КЊИЖЕВНИ

(брзини, количини воде и кретању воде, прелази пио сац-у 5. 16 на „комплектне напоре или бране“, по

без пкаква увода износи да је количина воде која у реци у једној секунди преко бране протече:

1. о де млууг ду Е—вуг)

или пошто се за наше прилике у Србији (2) може узети = 0,8 0:

О= а авох | (+ У: — ву « |

где је ћ висина успорене воде над слеменом бране, ф дужина бране, даље је

Цео

дан и рев

де је и средња брзина воде нешто мало испред бране и |

СТРАНА 118

ПРЕГДЕА

ЦГ

3. • ме ар а Да већ) 1;

где је а, дубина не успорене реке; (а +=) висина успорене воде над првобитним нивоом потока или реке, и 2 непосредно измерена брзина воде испод бране. Подазећи од једначине 1., односно 1", писац решава даље разне задатке о висини и даљини успора.

Ми се нећемо упуштати у оцену тих задатава и у тачност са којом су онн решавани, већ ћемо се задржати на самом обрасцу који писац препоручује.

За израчунавање како висине п даљине успора, тако и за израчунавање самих димензија бране, меродавна је у првом реду количина воде која реком пролази за извесно време.

Како је пак, при равном стању реке, разна п кодичина воде, то треба пре свега бити на чисто о томе да ли ће се брана традити за малу, средњу или за највећу воду, или треба рачун извршити за сва три стања. (0) томе се у проблемима ништа не помиње, а то је мислимо требало учинити.

Кад је утврђено за које ће се стање воде у реци брана подизати, онда, према провизорно узетим димензијама брлне, треба испитати, колика количина воде може преко бране, протицати и колика ће бити висина, и даљина успора.

За израчунавање пак те количине воде (код потпуних брана) лмамо ми данас, од разних хидротехничара, више образада.

Једначина 1., коју је писац навео, може се написати п у овом облику:

Оља ||» 2] [52] |: О Њ|а

дакле добија се једначина, коју је још 1828. год. поставио Ајтелвајн, а, за тим 1841, п Вајзбаг извео и као такова без сумње позната сваком образованом инжењеру. Ну, с погледом на то, што се том једначином не добијају тачне вредности и што се она не може сматрати као општа једначина за све случајеве, разни су хидрауличари ту једначину модификовали према своме схватању и према резултатима, које су добијали на основу чињених повушаја, тако, да, као што поменусмо, ми данас имамо више образаца за израчунавање кодичине воде која преко бране протиче. -

Од тих образаца неки заслужују већу пажњу, од напред наведене, Ајтелвајнове једначине,

Ми смо очекивали, да ће писац, у својим проблемима, изнети, све до сада познате обрасце за израчунавање поменуте количине воде, па их онда међу собом сравнити и извести закључак, који од тих образаца и у којим приликама даје најтачније вредности,

То би, по нашем мишљењу био проблем, од кога, би наши инжењери могли имати користи, а не, као што

| је писац, написао свима познат образац ни за тим

замењујући место ошштих вредности особене, решавао разне задатке.