Српски технички лист

СТРАНА 1830,

ТЕОРИЈА ИНФЛУЕНЦ-ЛИНИЈА

БРОЈ 8. и 9.

и из тако добивених тачака линије сума, добићемо одмах и максимално напрезање одговарајућег дела носача да. тим системом сида, закључујући по највишој ординати линије сума.

Да би нашли позитивно максималпо напрезање (+ Маг) за дијатоналу 1,2; за које на први поглед виДимо из облика инФлуенц линије, да ће наступити онда ако је само део носача Ар оптерећен, замислићемо да се систем сила крећући с лева на десно, зауставио у подожају том, да сила [ лежи на највпшем предому инФлуенц линије у тачци 9. У овом положају сида, на носач нам дејствује само сила 1==8 (6. те је и ордината инФлуенц линије = 83 8 уједно и целокупан упдив датога система сила за поменути положај, према чему је тачка _В, уједно и тачка линије сума. Ако замислимо, да се сада систем сила кретао на десно, тако да је сила 11 дошла у пређашњи положај силе [ (као што се из слике на листу ХХЛХ. види) то ће сила [ пасти у положај а, Уплив силе [, у овом положају датога система сила, јесте одговарајућа ордината пнФдуенц линије 29; према томе, уплив датога система сила за речени положај истога раван је суми уплива свију дејствујућих сила; дакле треба сумпрати ординате инФлуенц линије у местима дејствујућих сила [ и Поп исту пренети у месту прво дејствујуће силе 1, добијамо за поменути

положај сила, сумаран уплив далог система сила, дакле | напрезање дијагонале 1,2. Крајња тачка овако прене- |

шене ординате 22 јесте пи тачке линије сума.

Да би конетрујисали још коју тачку линије сума, треба замислити да се систем сила креће на десно тако, да би још која сила наступила на носач, Из облика инФлуенц линије и распореда сила датога система, видимо да при наступању силе ПЛ на носач сила [Г већ наилази на други део инфлуенц линије, 3 кој) положај иста пропзводи негативно напрезање, дакде притисак у дијагонали 1,2; дакле ордината инфлуенц линије у садањем положају силе [ мораће се одузимати од суме ордината у положају сила Поп ЈП, где се ордината у положају силе П1 пма најпре по напред показаноме редуковати. Крајња тачка (' тако добивене ординате у подожају силе [, преставља нам дакле такође једну тачку линије сума.

Према свему овоме, није нам потребно да конструјишемо и остале узастопне тачке линије сума, пошто се већ и из ових трију тачака закључује, да максимално истезање дијагонале 1,2, дакле (+ Маг), наступа онда, кад при кретању датога система сила, исти заузме положај тако, да сила ЈЛ буде у подожају попречног носача 3.

Бројну вредност, овог максималног истезања дијагонале (+ Маг), добићемо читањем ординате 22 у равмернику сила, која износи (+ Маг)=8,32 тони.

Да би нашли максимални притисак дијагонале 1,2 дакле (— Маг), замислићемо да се датп систем сила креће с лева на десно, и по облику инфлуенц линије видимо, да ће нам исти наступити онда, ако буде само део восача РА, оптерећен; према томе замислићемо да нам спда ] датога спстема дежи на попречном носачу 11, тада је уплив датога система на дијагоналу 1,2 за поменути положај сила, раван суми уплива појединих сила; дакле треба све ординате инфлуенц диније у местима дејствујућих сила 1, 1, ПГ и ЈУ сумирати, ако

је потребно редуковати и ову њихову суму у виду ординате пренети у месту прво дејствујуће силе 1 и крајња. тачка 2, овако пренесене ординате преставља нам једну тачку линије сума.

Ако замислимо, да се систем сила кретао лево иди десно, то из облика инфлуенц линије и размака датих. сила, видимо да ће нам сваки други положај датог система срла, производити мањи притисак дијагонале 1,2, као што се то, из конструјисаног дела диније сума на слици на табли | види, према томе максималан притисак дијагонале 1,2 дакле (— Маг), наступа онда, кад, је носач датим системом сила тако оптерећен, да сила Г датога система лежи на попречном носачу 11.

Бројну вредност овог максималног притиска дијагонале 1,2 дакле (— Маг), добићемо читањем ординате 2,2, на размернику сила, која износи: (— Маг)=—8,00 тони.

На исти начин можемо наћи оба максимална напрезања за вертикаду 2,8, за коју смо, на листу ХХЛХ. конструјисади инФлуенц линију за крећућу се силу 1 == 8 тони.

Из обдпка инедуенц линије п размака сида, радећи по напред показаноме начину, увидићемо да ће нам максималан притисак вертикале 2,8 дакле (— Маг), наступити онда, кад буде само део носача А Р оптерећен датим системом сила и то тако, да сила 1 датога система, буде у положају попречнога посача 8, Величину овог максималног притиска вертикале 2,8, преставља нам ордината 2,2.

Тако исто увидећемо, да ће нам максимално пстезање вертикале ],8 (— Мах) наступити онда, кад буде само део носача Р А' оптерећен датим системом сила и то тако, да спла [ датога система буде у положију попречног носача 11, Величину овог максималног истезања вертикаде 2,8 дакле (-- Мах), преставља нам ордината 22,

Знајући дакле на овај начин (+ Маг) и (— Маг) за сваки поједини део носача, а знајући такође и напрезања истих усљед сопственог терета, која, се помоћу методе Стетопа најлакше изнаћи могу, можемо тада, према Формули:

Озе О + Р, -- 0,4. РА,

= 0,67

где је Р, напрезање појединих делова носача усљед сопственог терета; Р, == (+ Маг) == максималном истезању а Р, = (— Маг) == максимадном притиску појединих делова носача усљед прелазног терета и где је К у квадратним сантиметрима а Р, Р, и Р,, у тонама изражено — која се за израчунавање пресека појединих Дедова носача, врло често употребљава, израчунати пресеке свију појединих делова нашега носача.

Тачним и пажљивим радом, може се овим графиским израчунавањем постићи доста тачан резултат, који је за праксу довољан и може се са сигурношћу употребити..

У Нишу на Спасов дан 1891. год.

М. Ј. Божић, инжењер.