Српски технички лист
БРОЈ 8. и 9.
рати, и ову суму уплива свију сила, треба пренети као ординату у месту прво дејствујуће силе у сваком узастопном положају њеном, и крајње тачке овако пренеше-
· них ордината састављене, дају тако звану линију сума.
Из линије сума, увиђа се одмах на први поглед, максималан уплив кога дати систем сила при извесном положају производи, који ћемо положај датога система, сила звати најнеповољније оптерећење носача.
При конструкцији линије сума треба знати, да увек дотле, докле год поједине силе датота система при кретању предазе извесан део инФлуенц линије, који је део права линија, и линија сума биће права линија; али како једна сила датога система, пређе преко прелома инФлуенц линије, или како једна сила при кретању сиђе пли ваиђе на носач, то ће одмах наступити и прелом линије сума, према томе линија сума биће увек испреламана линија.
Лако је према овоме увидети, да ће максималан уплив најповољнијег оптерећења бити на месту једнога од оштрих прелома инелуенц линије, пз чега следује: да ће најнеповољније оптерећење, које дакле производи максималан уплив, наступити онда, кад једна од дејствујућих сила датога система, буде лежала на месту једнога оштрог прелома инфлуенц линије.
Која ће баш сида и на коме од оштрих предома пнелуенц линије лежати, те да се произведе максимадан уплив, неда се у опште унапред знати, већ се то пробањем дознаје.
У опште, може се као правило сматрати, да ће најнеповољније оптерећење, дакле максималан уплив на носачу наступити онда. ако на месту највишег оштрог прелома инелуенц линије, буде лежала једна од највећих сила датога система, што се кретањем система сила, како рачунским тако и графијским пробањем најзад и дознаје.
Како се у опште, за израчунавање димензија носача , тражи увек најнеповољније оптерећење, дакле максималан уплив, то ћемо сада прећи на одређивање макеимадног уплива датога система покретних и параледних сила, за разне иФлуенц линије,
а) Одређивање максималног уплива покретног система сила за случај, кад је инфлмјенц линија један троугао.
Овај случај долази при граијском прорачунавању врло често, и према досада реченоме, можемо одмах у напред закључити, да ће најповољније оптерећење носача наступити онда, ако једна од већих сила датога система, буде лежала на месту прелома инФлуенц ЛИније (0; но која ће баш сила морати лежати на месту прелома, дознаћемо на следећи начин,
Према облику инФлуенц линије видимо у напред, да ће најнеповољније оптерећење носача бити тако звано тотално, дакле што више сила датога система, треба да леже на носачу, према томе, ми онда померамо систем датих сила тако, да нам једна од највећих сила датога система лежи на месту предома инФлуенц линије, пазећи уједно при томе, да нам што више сила датога система, у исто време на носач дејствују.
Замислимо да смо тај положај постигли као што сл. 8. показује, где сила (',,, лежи на месту прелома пнФлуенц линије. Нека је резултанта свију дејствујућих сила лево од пресека ( равна В,, а десно Е,, то нам је по напред казаноме, величина уплива за поменути положај сила, У— КЕ, у +, Замислимо да се цео систем сила за бесконачно мали део д на десно по-
ТЕОРИЈА ИНФЛУЕНЦ-ЛИНИЈА
ОТРАНА 125,
кренуо, то ће се и ординате уплива мењати, п то: у, порашће за Д ћае, а у, опашће за Д (бе, и величина, упдива за овај нови положај система сила биће:
у ==, (у), + Д ће) + Е, (у, — А 159, или . = Ћ, 9, Е К, у, ~ А (К, се, == К, 6са,).
Да би најповољније оптерећење носача, дакле мавсимални уплив наступио, јасно је да разлика, обе величине уплива У и У, треба да буде равна нули, дакле У— У,=0. Ако начинимо ову разлику добијамо: У—У,= х(Влса — Е Лос). Ова ће разлика бити равна нули, ако је Б, %ае, = К,,ћба,,; из чега сљедује да треба систем сила покретати лево или десно, све дотле, док се не постигне, да горње вредности буду што је могуће више једнаке; дакле, треба дати систем
Сл. 8.
сила на ону страну покретати, на коју се мања вредност количине Вђсе нашла буде, и кад се најближа могућност једнакости количина Кбса постигне, (што се некад може сасвим и постићи) онда у том положај датога система сила, наступа најнеповољније оптерећење или максималан уплив.
У овоме облику, ово правило није тако лако у пракси употребљиво, с тога ћемо исто упростити онако, како се лако у пракси употребити може.
Ако означимо дужине АбС=—<Ф и АС==е,; ординату пнелуенц диније у тачци ( означимо са ћ, тада
4
;
71 7
= . % у је гсе, == <= И бе, == ово замењено даје нам '
_ћ%, >
Ка лево, а 77 71
сека (0, из чега се изводи ово веома важно правило: да најнеповољније оптерећење, па дакле и максималан уплив на носачу за извесан пресек, настаје онда, кад је носач датим системом сила тако оптерећен, да су терети на јединицу дужине у оба дела носача од пресека, што је могуће више једнаки.
и ћ . ; где је 7 у ствари терет на јединицу дужине
“ 1
терет на једивицу дужине десно од пре-