Српски технички лист

СТРАНА 176. РЕГУЛИСАЊЕ

друга је по систему Пристмановом. ова друга риваљка, удшена је тако, да може п као риваљка и као дизалица (Ктаћи) да служи. Риваљка је (бтенет-51убет) у стању да диже и шљунак и камење до тежине 5 тона, да руковање довољан је један човек.

Американска риваљка слична је пристмановој, а има једну кашиву, која се диже дејством полуга помоћу парних машина. Ова риваљка је у стању да извади до 120 ла“ материјала свакога сата.

Пропелер је удешен за инепицирање, а у исто доба и за превоз угљена и динамита. Дугачак је 14 ш, широк 9,3 ти гази 0,80 т дубоко. Вретено је 0,75 т. Машина је од 50 индицираних коњских снага. Котао има 26 површине са 8 атмосфери напона. У предњем делу нодази се салон за путнике. Сав је саграђен од лима, од 9 до 8 шт дебљине.

За разбијање стене под водом употребљен је начин од Гођиша-а, који је нарочиту лађу за те радове конструисао; а ва тим и лађе за бушење стене, по американском п Франциском систему.

Лобниц је, као шотски грађевинар лађа, израдио још за прокопавање суецког канала, једну риваљку, која је са обе стране имала при дну оштре ћускије, које су висиле о ланцу поред кофа и при спуштању разбијале камен. Од тога доба је Лобниц више сличних радова, вршио, па је и за радове на Ђердапу нарочиту ћускију конструисао. Ћускија је 9 ла дугачка, 0,42 та- у пресеку, а 8500 Ко тешка; парном махином диже се 5 до бат у висину тако, да сваки два минута један удар учини; при паду ћускија се сама откачи. Оштрица, ћускије је од најтвр-

ђег челика, а цео горњи део од шведског кованог гвожђа,

Ћускија је белом и црвеном бојом подељена на десиметре, тако, да се одма може видети, колико је у стену засекла. Обично једним ударом засече 25 до 85 стл, али се дешава да не засече више и од 5 до 16 ст, И тада се обично удар на истом месту понови. Комађе, које се одвали, може да изнесе и до 0,30 та. После 12000 удара, обично се ћускија толико загреје, да се готово усија. Било је већ случајева, да се ћускија искриви па и сломије или у стени заглави. Та ћускија намештена је на једној јакој дизадици, која стоји на две лађе, За сад раде три таква разбијача.

Американских лађа за бушење има двеи једна Француска. Ова последња има бургију са сечивима од 300 дијаманата, и изједног положаја у стању је да избуши 44 рупе. Бушење овим бургијама врши се окретањем (ротациом), докле се са амершканским бургијама, врши ударом.

Сем овога раде 96 Гадегзо!-ових бургија за бушење стене, које раде или парном снагом пли компримованим ваздухом.

Према опису од 2ебг-а у „Палиђтив-у“, који је при крају септембра посетио радове на Ђердапу, стајали су у то доба ти радови овако:

На самом Ђердапу код Преграде, одсечена је десна обала са већ начињеним једним делом насипа; од тога насипа вдући обали начињен је широк олук за одвођене воде, који је на горњем крају затворен уставом, 4 од насипа одвојен једним зидом од бетона. Од прилике у последњој трећини десног насипа, градила се у то доба зграда за четири турбине од 100 коњских снага, Ове турбине ће служити за покретање цршки за црпење воде при раду. Црпке су центрифугалне, са пречником од (),љ та; при издизању воде на 5 ш висине, моћи ће да избацује по 500 литара сваке секунде. Таквих црпки има четири.

ЂЕРДАПА вРОЈ 10., 11. п 12.

Од десног насипа извршено је 400 ш, а од левог до 1600 па.

Коловоз желизинчки, који служи за довлачење материјала, широк је 0,90 ш. Тежина, употребљених шина је 29,50 Ко један метар. Дужина свију коловоза износи 16000 за,

Камен се тешко из мајдана вади, јер мајдани нису још потпуно отворени, а треба често и по 10 висок слој земље скпдат!, док се до стене дође. Вађење ка-

мења на српској страни контролише се од стране српске.

За један кубни метар камена плаћа предузимач 0,30 динара. При обрачунавању са угарском државом, меродавна је тежина утрошеног камена и с тога се свака кола на нарочитим кантарима мери. Тежина 1 та“ камена, износи 2300 до 2500 Ко, кад је камен добро сложен, а 1700 до 1800 Ка, кад је рђаво сложен.

На Ђердапу код Јуца, угарског и српског Гребена, код Рибнице и Козле, подигнуте су читаве насеобине, са близу 350 кућа и многим земуницама. Ураду, за пренос материјала, налазе се 4 локомотиве, свака са по 60 коњеких снага и једна са 180 коњских снага, као и 550 вагона. Даље, има два пароброда од 450 пи 956 коњских спата : један пропелар са 50 НР ; 37 већих и 99 мањих лађа за пренос камена, Поред поменутих бургија Тосетчој-ових, лобинцових апарата за разбијање стене, и американских и Француских лађа за, бушење стене под водом, има још и 2 сплава за бушење стене; једна риваљка од 250 НР; две американске и једна, Пристманова риваљка. За тим има седам већих ковачница; две радионице за израду и оправку кола; две радионице за лађе, једна у Оршави друга у Рибници, као и две болнице,

Број радника изнеће до 1 200, а са њиховим породицама, п разним продавцима, биће до 1700 душа.

Код Јуца отпочето је разбијање стене и чине се спреме за грађење насипа од Поречке реке до Голубиња.

Код Гребена одпочето је грађење, 6 200 ла дугачког насипа према Милановцу и извршено од истог 148 па. Од самог Гребена, који има за 150 т да се скреше, скресана, је скоро половина. Које од Гребена, које из оближњег мајдана поред Милановачког друма, извађепо је са 9 великих мина, до 250 000 3 камена. До краја септембра утрошено је од тога камепа за насипе и траверзе 98 267 119.

При грађењу првих 491 насипа, засилани су вирови до 32 та дубине.

Од траверза код Пореча п Острова, саграђено је од горње 270ш, а дољња 390 дугачка, која се до Острова пружа, готова је скоро сасвим.

На тим местима раде два пароброда и 94 већих лађа за камоње, са товаром од 90 до 100 та“.

На самом Гребену са српске стране радило је тада 1117 раденика, тако да се п та насеобина са породидама п продавцима може рачунати на 1700 душа.

Према званичном извештају угарског министарства, за 1890. год. утрошено је на радове за регулисање Ђердапа у 1889. години 96 750,93 Фор., Ху 1890 години 12 785,,8 Фор ; обе суме на предходне радове; сем тога у годшни 1890. утрошено је на надзор 59471,58 Фор.

Као што се па овога опшса о стању радова на Ђердапу види и ове, 1891. године већином су чињене припреме и вршени покушаји са разним справама, што се да свакојако правлати, огромношћу самога предузећа.

Како је на прошлом главном скупу нашега удружења, решено да се са идућим скупом, споји п екскурзија на Ђердаш, то ћемо имати прилике да већи део овди поменутих радова видимо на лицу места.