Српски технички лист

БРОЈ 10. 11. и 12.

Члан 56. При употреби гредичнога међутавана, код кога су греде у растојању од 0:8—1'00 метара или ако су међутавани засвођени на гвозденим носачима, главни 81-

дови у два суседна спрата, који су непосредно један |

над другим, -— могу бити исте јачине.

Члан 57.

У Београду морају главни зидови код приземних зграда бити јаки најмање 1', цитлу; по осталим варошима п варошицама, код којих дубљина соба не превазилази 5 метара, виснна 8'2 мет. а ширппа 7'), мет. могу бити јаки 1 циглу, иначе морају бити зидови и у овима јаки 1: циглу.

Средњи зидови

Члан 58.

У приземним зградама, средњи зидови морају бити јаки најмање 1 циглу. Оџаци морају бити појачани још са у, ципле.

Члан 59.

За зграде на два спрата (приземни и први спрат) средњи вид у оба спрата, мора бити јак 1'/ циглу; за зграде на три спрата (приземним и два спрата) средњи приземни зид, мора бити јак 2 цигле, а на друга два спрата 17, цигду.

Члан 60. За зграде са више од три спрата, средњи зид

мора бити у свима спратовима јак 2 цигле.

Гвоздени новачи

Члан 61.

Гвоздене носаче забрањено је употребљавати на зидовима испод 1 цигле јачине.

Степенични зидови

Члан 62.

Код степена, који су узидани са обе стране, сте- | пенични зидови морају бити јаки најмање 1 циглу; а

код висећих стецена 112, циглу.

Члан 68. У зградама са више спратова степеничпи зидови несмеју бити слабији од 17, цагде. Преградни зидови Члан 64.

Преградни зидови могу се правити од '/, цигле. Ако ти зидови служе за подлогу тавањача или као иреграда између поједџних станова, онда морају бита јаки најмање 1 пиглу.

Темељи

Члан 65.

Темељи морају бити за '/, цигле јачи но што су приземни зидови п морају бити постављени на здравој

ПРЕДЛОГ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗАКОВА

ОТРАНА 187. =

земљи пили пначе на сталној подлози " то најмање | метар дубоко испод ниво-а терена.

Зграде од каната (бондрука), ћерпича, плетаре и набоја

Члан 66.

Зграде од каната у главним улицама у Београду не смеју се подизати на лицу улица; у споредним удицама, само кад то одобри општински одбор по саслушању грађевинског одбора.

У другим варошима п варошицама, могу се на лицу улице такве зграде подизати ако то општинска власт по саслушању грађевинског одбора одобри.

Члан 67.

Овака зграда од каната или ћерпича, мора се каменом пили печеном циглом подзидати на висину 0:80 мет. над прлродним тереном. Оспм тога, висина таквих зграда не сме износити више од два спрата а дужина њихова не сме бити већа од 24 метра.

Члан 68.

Ова огњишта и опаци у зградама од каната као и гранични зидови до огњишта и опака, морају бити озидани од тврдог материјала,

Члан 69,

Зграде од набоја и плетаре па лицу улица не смеју се подизати.

У. Прописи за безбедност против пожара

Подела зграда Члан 70.

6 обзиром на већу пли мању опленост од пожара деле се грађевине на;

а) Зграде, које по пословима, који се у њима раде, могу бити од велике опасности. Овамо спадају грађевине, у којима се јаком ватром ради или у којима се загревају просторије са јачом од обичне температуре, даље, грађевине у којима се смештају или у којима се: израђују у већој количини или тешко гасећи се иди лако запаљиви или експлозивни материјали, као и радионице, у којима се израђује сама дрвенарија, магацини за храну, ваде за велике скупове, позоришта, докали за забаве, школе, болнице и томе сличне зграде.

6) Зграде за обштавање и занатлијске радионице, парна купатила и друге сличне.

в) Зграде од мале опасности за пожар а то су оне, у којима се обично ватра не ложи, као што су: коњушнице, шупе за кола, месарнице и друге такве.

Околими зидови Члан 71.

Сви околни зидови морају бити озидапи од тврдог материјала (без дрвета) код ових грађевина у

Београду:

а) код грађевина у тачци а члана 00. 6) код грађевина у тачцу 6 члана 70. ако исте нису од оближњих зграда удаљене више од 5 метара. Оби