Српски технички лист

парне нмв не

СТРАНА 194. ШП рих-од

Члан 169.

јав приход који буде општина по овом закону имала, а исто тако и све новчане казне које буду наплаћене по овом закону, уноси се у касу дотичне оп-

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ

___БроЈ 10., П, и 12.

штине и има се употребити искључиво на регулацију дотичне вароши. Члан 170.

Закон овај ступа у живот од дана када га Краљ потпише и тада губи силу највише решењ од 14. марта 1861. године. ВБр. 564. зборник 14. страна 84. по свп остали прописи, који би овом закопу били противнп,

СОМ АИ ви иви Во И СИ Ко Би

Јачина глеђосаних (глазираних) земљаних цеви. Инжењерском удружењу у 56. Гош5-у, реферисао је пнжењер Ноше о пепитивању јачине глеђосаних земљаних цеви.

Цеви за пробањо узете су из 15 разних Фабрика п са њима извршене су ове пробе:

1. проба са хидростатичним притиском, ради одређивања јачпне материјала до распрштања, као и ради апсолутпе јачине;

2. проба ради определења релативне отпорне јачине против спољних утицаја;

3. проба за отпор против концентрисаног оптерећења ;

4. проба за отпор против подједнако подељеног оптерећења, као што у примени наступа; и

5. проба са хидростатичним притиском, заптивања и спајања цеви са цементом,

Пробе под 1. вршене су на три начина. Прво је цев, заједно са наглав«ом, заптивена на оба краја, напуњена водом и пзложена притиску дотле докле није прела. да тпм је на исти начин испитана цев без наглавка, само њен цилиндричан део. На послетку је цев тако заштивена да су од дејства притиска изоловани и наглавак и други цилиндричан крај.

При проби под 2. стављена је цев на две дрвене летве од 5 ст ширнне, тако да је 408 ст дужине цеви слободно лебдило; за тим је пуштен, да на средину цеви падне, један дрвен колац, напуњен теговима од ливеног гвожђа. Колац је на доњем крају имао заобљену главу од тврдог дрвета. Колац је висио о конопцу, који је спроведен био преко једног котура. Прво је пет пута колац пуштен да на цев падне са висине од 805 ти, па ако цев не прене при томе, падао је колац такође пет пута са висине од 457 шт; ако ни тада цев није прела, онда је издизат колац до висине од 610 шп и пет пута ударана цев, и на послетку је, као крајна висина потребна за разбијање цеви, узета висина од 726 пп. Ширина цеви била је између 50 до 500 ша.

Џри проби под 8. цев је исто тако била положена слободно, као п при проби 2. п постепено је у средини цеви повећаван терет, докле цев није прсла.

При проби под 4, увучена је цев у један дрвен сандук од 457 ши висине, 915 пиа дужине и 457 та штране, зато је свуд око цеви сандук напуњен песком и са једним апаратом за приптискивање, компримован је песак дотле; докле цев није прела.

Пробање под 5. вршено на исти начин као и пробање под 1.

На основу тих проба добивени су ови резултати; 1. просечна крајња јачина цеви при истезању изнела је у минимуму 42,18 Ко на квадратни метар;

2. просечно су цеви издржавале ударе који под обичним приликаша наступити могу;

д. просечно су цеви могле издржати оптерећење од 907 Ка, које је постављено у средини цеви, са, 408 пип слободном дужином;

4. исту тежину издржава при подједнако подељеном терету, са слободном дужином од 8905 ти;

5. заптивање пли спајање са цементом, извршено на уобичајени начин, пије пропуштало воду само онда, ако су цеви осигуране против померања по дужини.

Јопгп, 1. Сав. п. Ујаззегуг5а.

Фотографска кола у железничком возу. — Друштво Пенеплванске железнице, удесило је једна кола за Фотографску радионицу и снабдело исто са најновијим справама за снимање. Циљ тога је, да се могу снимати предели, кроз које воз пролази. У тим колима има у средини стан за Фотограта са мрачном собицом. СОправа, ва снимање удешена је тако, да се могу добити нега тиви од 1', ш дужине и У, т висине.

» ОћЈ. УегКкгалће, 5,

Легирање туча (бронзе). — За легирањо туча у

машинској индустрији употребљавају се ове смесе:

БАКРА _ КАЛАЈА

да лежишта железничких кола на

(осовинама), као н за вентиле > · · 52 18 "За уљанице на локомотивама и

тевдерима + 03303: + + + +. 84 16 да лежишта мишичска · + - - • 86 14 » славине ин вентиле · • · 2 · 88 12 »„ ексдентре о се еј се ле а а 90 10

К, овим смесама додаје се још свугде по 1—29, коситера, који чини масу хомогеном. Другде додају место коситера 0,59 олова. Ови додатци су нужни да би се туч чисто излио, те да не добије мехурове и не потпуву коституцију.

да лежишта машинска легира се и такозвани антифрикциони метал, која се састоји из 4 дела бакра, 96 делова калаја и 8 делова антимона,

На каквоћу метала много утиче топлота, у којој се дегира и топлота у којој се лије, Легуру треба испрва истија загревати, па по том напрасно појачати ватру, да се метал интензивно загреје. Пре дивења треба на 1—2 минута раније скинути суд с ватре и оставити да се метал смири. За то време поспе се овго мало прашка од приролузита (Мпо,) ради образовања троскве (шљаке),