Српски технички лист

~

КОЛОСЕК СЕЊСКЕ ПРУГЕ

СТРАНА 157,

Утврђење шина на праговима.

Јексери. (Нем. Масеј Фр. Та сћеуше, енг, #ће па, |

%ће р).

а) Сечица ила оштрица (нем. 5ећпејде, Фрап. [е (талећалтћ, енг. #ће едсе). Јексерп се закивају управно на влакна прагова, с тога је боље, да пмају сечицу но шиљак (врх), прп чему треба сечиду постројити управно на правац влакна. |

Сечпца се прави обично исто тако широка као и труп (тело).

р) Труп (нем. Зећаћ, фран. Је согра, енгл. ,ће зћаћ) је обично квадратног пресека као у сл. 8.

с) Глава јексера (пем. Хасејкорћ, Фран, је (бе, енгд. «ће ћеад). Облик главе је мање важан; исти треба да је такав, да се може лако пзрадити.

Доња површина кукастих јексера мора да је удешена по нози шининој,

Горња, површина је право преломљена.

Да, би се јексери могди лако вадити, добијају с обе стране ушице (нем. Оћтеп, Фран. 1 апзе, енг. Фће еат) Најнижа тачка доње површине ушице треба да лежи у осовини јексера. Овај услов није испуњен код напшх јексера, али је одступање веома незнатно (само за 11).

4) Димензије јексера. Практичне размере за јексере јесу:

Шмирина и дебљина (== 0,125 ћ 705. 12 тип.

Цела дужина = 10 4 -= 120 па (код нас 115 ши), Дужина сечице == 8,5 4 == 30 та.

Дужина кукице == 1 4 == 12 ти (код нас 11 шт). Висина кукице на корену == 1 4 = 12 пир.

Дебљина ушица == 0,35 4 = 4,9 пип (код нас 5 ти), тде је Љ висина шина, а а дебљина јексера.

е) Положај јексера. Шпина се на сваком прагу утврђује са два јексера, који су нешто размакнути један према другом, да не би праг расцеппли (ел, 10.).

да горњу ширину прага Ф износи одстојање сре- |

дине јексера: од ивице прага = (0,36 до 0,37 Ф, дакле 0,36 ЖХ 18 == гоб. 4,5 ст.

Плочице, (сл. 9.) (нем. Отфелаоврјавеп, Фран. Ја рјадце, Ја зеЏе, енгл, Фће р]афе, «ће ђед-рјаје). Плочицама је задатак :

1. да спољна ивица ноге шинине добије већу сталност против превртања;

2. да смањују утнскивање шина у прагове;

д. да горњи крај јексера (ван прага) осигурају што више од савијања.

а) Рупе у плочицама. Плочице имају по трп рупе. Овде нам се намеће питање, где да буду две рупе, да ли на спољној пили унутарњњј страни. Обично се примењује први положај, да би се притисцима, којп дејствују изван, два јексера противида. Али у том случају остаје само један јексер, који чува шину, да се не преврне. С тога је употребљен распоред као у сл. 11, 12. 18. и 14. по коме долазе прво две рупе споља, за тим две рупе пзпутра и 7. Д.

Рупе се постројавају тако, да јексери дођу тачно уз шпну, а натраг и са стране тако, да остане само празнина од 0,08 а, где је 4 дебљина јексера. Под ши-

ном може се оставити празнина од 1,1 (Ф, јер она овде не шкоди. Код пашег пројекта износи ова празнина са сваке стране 0,088 # == 0,083 Х 12 = 1 шп,

р) Димензије плочица. Ширина пи дужина плочица зависи поглавито од одетојања рупа од ивица, које је потребно зарад пробијања рупа.

При висини шина Љ п шприни ножице шина % узима се обично:

Дебљина плоче

= (лотт ћ == 7,54 ти 70. 8 штит.

Ширина плоче (управно на шину)

= 1,85 6 == 159,/ тат == 708. 160 шп.

Дужина плоче (паралелно ка шини)

= 15 6 = 129 шш (код нас 124 ши).

Одстојање средине рупе од ивице

== 0,875 0 == 82,2 шт (код нас 81 ши),

Застор.

а) Материјал за застор, (нем. Вебипо, Фран. је раПазћ, епгл. #ће ђаПазђ) треба да има ова својства:

1. да га вода не може размекшати ; 2. да пропушта воду;

8. да је довољно чврст;

4. да је сталан на мразу;

5. да није сувише ситан.

ђ) Дебљина застора. Застор пспод доње површине прагова треба да је најмање 10 ст дебео; код сењске пруге пзноси ова дебљина 15 ст (ел. 15.),

с) Облик површине. Да би се надзор над утврђењем шина при одржавању пруге могао боље водити, прагови нису шљунком покривени, као што се то по негде ради; застор је ограничен као у сл. 15.

4) Ширина круне. Ширпна ова одређује се једино по искуству,

Обично се узима:

ђ=2,308==2,30ж 0,795 ==1,82 9 п (кодсењ проф, 1,90 ш),

где јеб дужина праве, пролазеће кроз горњу површину прагова, а 5 ширина колосека од осовине до осовине шина.

Јачина шина.

Јачина зцина против прелома. Железничке шине напрежу се на разне пачиге. Највеће је наравно напрезање на савијање, пр „изведено вертикалним притиском точкова. Сем тога напрежу се шине п хор:зонатним притисцима услед дрмања возног материјала. Ка овоме долазе још п напрезања тела (трупа) на притисак, на превијање и савпјањ: ~ п напрезање ударцима, који дејствују на раг “ако. Већина ових напрезања не може се теоријска одредити. Теоријски се може одредити само прво поменуто напрезање на савијање у вертикалном смислу, произведено притиском точкова,