Српски технички лист

БРОЈ 2.

Најзад, важна је и висина (дебљина) лежишног тесаника, о којој старији инжењери, немајући довољно искуства у томе, нису водили никаква рачуна. Тек кад се на многим извршеним гвозденим мостовима приметило, да су неки лежишни тесаници попуцали у половини и да су пукотине постепено расле, дошло се до уверења, да је томе узрок недовољна висина, (дебљина) истих према њиховој дужини и ширини, па је нађен и начин, на који се лако та висина израчунати може.

Сл. 27.

Замишљајући лежишни тесаник до половине чврсто узидан (управо у половини лежи опасан пресек) дејство спољних сила овако је (ел. 27.): с горње стране дејствује половииа притиска, 60 | као равномерно подељено оптере-

30 ћење на даљини = ст од узиданог краја а ревултанта величине ан К дејствује у од-

30 = стојању на ст од узиданог краја; с доње стране

ТЕХНИЧКИ РАДОВИ У ОКРУГУ КРАЈИНСКОМ

СТРАНА 49.

дејствује исти притисак као реакција стуба на

лежишни тесаник опет у виду равномерно по~ о

дељоног оптерећења али на даљини = ст од

узиданог краја а резултанта исте величине као А 5 ; 55 и горња дејствује овде у одстојању — ст. Оба, 4

оптерећења као две паралелне силе противног смисла образују моменат :

0,55=0,8 п 7 -==6,825 Х 0,0695—

=(),49 656 | =49 656 отког.

Ма =6,825

што је лако увидати (ол. 27.).

Ширина лежишног тесаника је: 0,55 пђ ако се за висину (дебљину) узме 0,4 пп, опда мора бити.

55ж 40" 1 ббб=- 072 одавде је: бх2а2 656 _, " ла фу Т600 >“ Ке О а Они

Ово је напрезање за добар тесаник од кречњака дозвољено.

Исправка. Па страни 8-мој свеске |. стоји свуда или г или Бо наместо КЕ (модуо еластичности); молим читаоца, да ову погрешку исправи. Овде морам поменути и то, да ће се појединачни нацрт моста, придати тек 3-ћој свесци због неких тешкоћа. (ОВРШИЋЕ ОБ)

ТЕЖНИЧКИ РАДОВИ

ОНБРУГИУ РА ЈИ НО ЊОМ

ВЛАД. М. ПАВЛОВИЋА ИНЖИЊЕРА

(СвРШЕТАК)

ТУ. Општи поглед на Фреквенцију друмова у окр. крајинском , потреба корекције постојећих друмова и пројекат нове мреже друмова.

Сви сада постојећи друмови у округу крајпнском рађени су у старије време, кад је српска држава била, принуђена примати странце инжењере са врло слабом

стручном спремом, усљед чега су правци, падови и серпентине врло невешто изведени, зато се у своје време мора извршити корекција такових друмова, а нарочито, где ови леже у ипундационом терену дотичних река, како би се друм од обичне п највеће поплаве осигурао.

Овди ће у кратко бити пздожене главне корекције које би ваљало предузети с призрењем на предлоге и