Српски технички лист

СТРАНА 78.

БРОЈ 2. ПРИЛОГ 0 ПРОРАЧУНАВАЊУ БРАНА И УСТАВА дакле: носи '|ло, 4 дубина корита речног 2 тп. Нагиби обале И су 1:1., а ниво-високе воде треба да буде нижи 32 ви НЕ а Е 0,127 80 ст од околног земљишта. Питање је какав профил р 24,1 треба дати корпту воденом, каква да му буде дубина.

и пошто је Ј= "со то добијамо по замени у Формули (1):

0:55 ~ | иоо

И = 12,25 0 00035 0,0002 = ПЕН 0,4197 ) ~“ пааји = 10,44 сђт. 0,00 107

Пошто : ', маде (или ниске) воде мора дотицати пред брану, то 5), · 10,4 = 6,96 сђш отичу преко ње, а на ширини од 24 1.

Према овоме а, дакле дубина од ивице бране испод успореног ниво-а воде по Формули (ТУ). износи:

ДНО пена нориину а пена 6

Д 6,96 5 у ; 0,57 • зпу2 · 9,808

Шрема овоме износи целокупна висина успора над речним коритом 0,50 + 1,10 = 1,60 та. Дакле брана добија ову висину 1,60—0,226 == 1,364 или 706 ==,96 11. —

Када се рачуна отвор за проток воде код устава, (бећјецзе) и тада се употребљује Формула 1.

Ако нема нелоке разлике између ниске и високе воде, онда се за профил речни узима један паралелни трапев, а корито речно над и испод објекта као нормадно, ако се у ошште не мисли предузимати каква корекција. Нагиби су зависни од врсте земљишта; ако је земљиште чврсто, иловачасто, или глиновито, онда је довољно дати обалама нагибе 1:1, код меке земље, орнице даје се 1:1,, а код сасвим меке земље пли песка 1:2—1—2',. Ако означимо ширину речна корита у дну са ф 1 дубину са ћ, опда имамо отвор за проток воде 5:

== (0,236 Т1.

за натибе 1:1= - 5, " " 1 ЈИ == + 1,5 ћ, " у Је) + 2 Ћ.

Ако не сметају локални или који други узроци, да се новом речноме кориту даде извесна дубина, онда, се димензије профила узимају по правилу тако: да ши“ рива корита буде равна, 41—74%. пута дубини, ако је нагиб обала 1 или 2; но поред овога треба пазити да дубина не буде мала, јер се онда губи на брзини воде, а услед тога таложи се шљунак, песак, блато а, све ово узрочи засипање корита. Но поред овога мора се имати у виду, да обилно водостање новог корита или јаза преба да буде испод ниво-а оближњег земљишта, да га не пдави, но напротив и да се колико је потребно оцеђује. Ако је околина дивадска, онда ниво воде треба, да буде 45 сш испод ниво-а земљишта, ако ли је њива, онда 90—120 ст, ако ли је воћњак 120—150 ст.

Као пример при употреби наведених закона п Формула нека служи овај:

Највећа количина воде, која реком у секунди протиче = 87 сђтш, најмања 3,15 сфт. Редативни пад из-

за ниску воду ! какав профил да се даде устави >

Назовимо дубину високе воде са 5 а усвојимо да ширина ф = 6; буде, онда имамо:

а— (64 8ђ „= 70) р=6+'+ 2 Ут+е=

пива ои а па ти 1 у = је) = . р бг 2иуг 700

Ове вредности, када се ставе у једначину (1) добијамо :

ЕН (6%4– 21172) 700 пр =

т=7),00028 —

Пошто висока вода треба да буде ),3г т испод

окодног земљишта то је + ==- <=" — 92: = 1евш, и према. томе: А = 7 · 1,687 == 19,75 9

р=6•1ев + 2• 168 • 1 = ЈАВИ а

када се ове вредности замену у горњој једначини, онда добијамо :

_ 19 14,81 · 700

(),00028 ИЕ = 86,93 ст. 19,75

т == 19,75

За речено корито ђ=6% ова прорачуната количина воде скоро је равна претпостављеној, те према, томе излази, да се при речноме кориту од бе вв = = 10,08 т има дати профил за високу воду 18,4 т. Брзина воде црн оваквом профилу чини:

36,93

Поа 1,87 11.

р ==

Ако се у Формули (0.) израчуната количина воде не подудари са даном количином, тако н. пр. ако б=4: ставимо нли ф==56 у томе случају ваља, размеру 0:' дотле удешавати, докле се вредности за М не подударе.

(равнимо сада количину мале воде од 83,15 сђт, што протиче реком за секунду са нађеним профилом, то онда имамо следеће: ако са 2 означимо дубину воде, коју имамо да прорачунамо онда је :

А = (10ов 2) 2; р == 10,08 + а у 23 а ==

=— 10 22 у 2 10