Српски технички лист
БРОЈ 3. ИСПИТОВАЊЕ САВИЈАЊА ШШНА
За макадам у Београду чини нам се, да је примењен на незгодном месту: — од станице до академије (где је веома јак саобраћај) и одатле до „Лондона“ (где је чакође најнижи продаз а и нагиб знатан). Отуда ужасно блато и рупе (због слабог одржавања) баш онде, куда мора проћи сваки ко са стране дође у Београд и онај који вози тешке терете. Зимус је и пешачки приступ ка станици био веома мучан. Сад се тамо чине неке припреме, те изгледа, да ће се поме скоро помоћи као и у целом Београду или бар у најглавнијим деловима његовим.
Напослетку спомињемо и то, како нам се чним, да и досад израђени тротоари не одговарају јачпи захтевима. Саставци су широки, а већина плоча (реч је о
СТРАНА 95.
топчидерском камену) нема ћошкова већ веома неравну доњу површину. Те мане згодне су, да дају повод, да се местимице задржавају барице, плоче се поступно угшбају те помичу из правог положаја и цео се тротоар брзо квари. Цене нам нису познате, те не можемо гдворити о умесности („цедисходности“) оваке израде. Но свакојако општинска управа мора у том бити веома, пажљива, ако неће да има несугласица при исплаћивању трошка од њих сопсвеника, за чији је рачун градила тротозре, било преко предузимача или у режији. Врло би добро било, да се публикују подаци о већ извршеној калдрми и тротоарима у Београду, јер су ови драгоцен митеријал за стручњаке п општине у сличним приликама.) Т,
ИСПИТИВАЊЕ САВИЈАЊА ШИНА.
САОПШТИО
ВЕЛ. Н. Вуловић,
ИНЖЕЊЕР,
У Ваџтоаа б!агеће-п од 3—15 јула прошле године штампан је извештај испитивања материјала у арсеналу У'аветошт-а. Поред осталога, описана су извесна, испитивања шина, железнице Возоп— Абатј— Атввот, чињена са најтежом локомотивом.
()ва се испитивања деле на две врсте опажања, која се битно разликују а дају: како уздужно повијање шина, тако и могућност да меримо сиде које се развијају у подножју шина; место и јачину истежућих пли притискујућих сила са обзиром на тежину точкова и њихов положај. — Испитиване шине имађаху 0,114 та висине, 0,111 ширину ножица а, тежаху 95,75 Кот на курентии метар. Прагови на којима лежаху шине беху од кестенова дрвета и размештени као што показује слика 1. — Тежина локомотиве и тендера је Уфоођи то: тендера са целом опрегом воде и угља З8%оођа локомотиве 41,00 5.
а) Уздужно повијање. — Да би одредили повијање шине услед терета локомотиве у положају са, 1., побијени су дуж шине — на дужину од б,оо ш — ко-
чићи на остојељу 0,915 од саме шине п то тако: да је наспрам свакога прага дошао по један кочић а. између њих опет по један кочић. Релативне висане тих кочића, и тачака, изабраних и обележених на ножици шине, одређене су помоћу либеле утврђене на једном пружнику и са микрометарским завртњем. За тим се приступило читању и то:
1. када је шина слободна т. ј. оптерећена сопственом тежином; и
2. када је била оптерећена локомотивом.
У оба ова случаја читало се је више пута — и разлика између тих читања дала је повијање шине услед оптерећења локомотивом. Опазило се је, при том да повијање почиње под осовином другог тендеревог точка, који је над самим саставком двеју шина, а свршава се између средњих точкова локомотиве, где је у опалом то повијање шиша 0,94 шп. Од те тачке иовијање расте п достиже 2,73 пит под осовином трећег точка локомотиве. Најнижа тачка пак у близини те 0со-
вине одговара кочићу 23 и ту је повијање 3,25 шт За тим повијање опада између два задња точка локомотиве а постаје тахпоцт 8,92 под осовином задњег точка; па опет опада по првог точка тентера, услед чијег терета расте до саставака двеју шина.
Силе у ножици шине. — На ножпци шине обележене су подједнаке дужине 0,127 ш п опажане су њихове промене при оптерећењу. Очевидно је да те промене дужина могу доћи само услед неких сила било истежућих било притискујућих према томе да ли је дужина 0,127 постала већа плп краћа. Када дакле, по оптерећењу шине локомотивом констатујемо промену горњих дужина, то је онда лако одредити и силе које су је произведе, јер већ знамо или смо одредили пре овога коефицијент екастичности метала који је приблбжно 20,00% на квадтатни милиметар.
Знамо, да је за призматична тела — ве водећи рачуна о њиховом сопственом терету — истезање позитивно или негативно, ако га означимо 1:
ПЕРИ
МОДНИ
сразмерно сили која. дејстпује Р, дужини тела које испитујемо ЈГ, а обрнуто сразмерно коефицијенту еластичности ЈЕ п пресеку %0.
Водимо ли пак рачуна и о сопственом терету призматичних тела тада имамо следеће за вредност истезања;
ПР И та Е о: Е л је тежина, јединице масе оптерећене материје.
у
Према овоме дакле, лако је изнаћи вредност произведених сила у ножици шине. Но, како су силе са
1) Литература: Мопу. азлпајев де Ја Сопабгтастоп. Јши 88. Мотетађге 84. Апл. дез ропфз еб сћапзвбев Јши 84. У делу: Ов!ћов, М'евећђац има депо: Борлинско упутство за грађење коцкасте калдрме.
13%