Српски технички лист
ући И ЕУ ~
вв пе ЈАШИ
САО ЕНИ
ТЕХНИЧКИ ЛИСТ
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА
УРЕДНИК МИЛАМ Ј. АМДОМОВИЋ, ПРОФЕСОР ВЕЛ. ШКОЛЕ
ГОДИНА Ш1.
МАЈ и ЈУНИ 1892.
СВЕСКА 3.
МОСТ ПРЕКО РАВАНИЦЕ код кт 6+192
МА ЖЕЛЕВ. ПРУЗИ ЋУПРИЈА—СЕЊСКИ РУДНИК; КОЛОСЕК 0,75 т
ПИШЕ к. Н. живковић.
(ОВРШЕТАЋ)
Испитивање стабилитета средњег (речног) стуба.
Као што сам већ у почетку овог рада поменуо, непокретна лежишта обају отвора распоређена су на средњем стубу, по томе при испитивању стабилитета овог стуба сем једностраног оптерећења, (један отвор потпуно оптерећен а други потпуно неоптерећен) треба, узети у обзир и хоризонатну силу, која дејствује на непокретна лежишта. Ова хоризонатна, сила, која има тенденцију да стуб око шире ивице претури, појављује се у пуној мери при покретању а и при заустављању воза на мосту. За ту силу узео сам максималну вучну снагу (/лекгаћ) једне локомотиве, одприлике износи шести део локомотивине тежине, дакле је:
7 | Бе Пура На стуб дејствују по томе ове спољне силе: И та = 27,8 %, Ка = 3,0 ђ
а поред ових још и сопствена тежина, стуба.
А ==а 90 (и
За тежину !:т" зида од ломљеног камена узео сам вредност 2,2 |.
1) Вредност за Мах и Алп израчунате су у одељку: 66личине лемжиленио плоча ч тесаника.
Горња ширина и дебљина, стуба условљене су гвозденом конструкцијом, коју стуб носити има; остале саставне елементе треба тако изабрати. да при најнеповољнијем оптерећењу наврезање како зидне масе тако и земљиштна не пређе практиком дозвољену границу. Ово се најбрже и најлакше постиже графичким испитивањем. За ово испитивање поделио сам стуб хоризонатним равнима у четири комада, јер је за овај случај довољно да се констатују напрезања, у пологама: аа, 66, сс и аа (види сл. 28. и 99. на засебном 43. листу).
Тежине појединих комада су:
пе оха Е10ви + ожх10113,0'
О у == еони О Ол
9 0,55--0,55:) [9,9 6 =<>8,6 1
Ј
144+1,9 Об |. == а овожви 7 (0,6:+0,6 Х
= [Ра (оха ваља атеље – ' » А је а 0555 | особу.
(,—19жхбожобхг а г => 19,5 + 11