Српски технички лист

ВРој- 25 1

У тачки 1 највећа је трансверзална 10545—9000=85%5

« тачки 2 у : сила настаће >

кад мобилни терет дође до т. 2

1300 69.74+1250Х 35,3 -

—1650+4095 + 695 1 5,4 Ззжавоо

Б– 9 пи

= 8200 — 1650 ~

У тачки 3 пајвећа трансверзална сила настаће кад мобилни терет дође до т. 3

— 8300 + 4095 <= 9600(819,7+187,7)+1300,69,7+1950:35,3 боб,а па = 6500 — 3300. со

+ 3900

Из Формуле

5 макс. транс. сила Х моменат спољ. спла,

А мом. лењ. пресека Х дозв. напрезање

могла би се одредити потребна дебљина лима но пошто на сваки 1,85 т долази укрућење лима, са 4 угаоника, који прикопчавају попречне и уздужне носаче испод патоса, довољно је да узмемо лим 8 па деб. Тим пре, што и сама Формула не даје много већу дебљину.

Основни пресек попречног носиоца склопљен је из лима 8 тт дебљине и 4 угаона гвожђа 70.70.10.

Моменат лењивости код тачке ! по слици на 5. на листу 47.:

налазимо

ле ај ах ов ожехоо-ех 1! 98 | ОИ ПВО. 26570.

Ј=>26570 и МУ, = = 1092. Дакле таман

колико треба. У тачки 9. (види сл. 6. на листу 47.):

Јј= . ах вд —ехвхет—х 1 х65 |—

—охох 98 30,5—75410 _ 75410

2 345

У, = ~ 2100 мало.

Но овде нам треба врло мала ламела. Да би добили праву вредност ламеле, треба је одредити према највећем отпорном моменту.

СРАТИЧКО ПРОРАЧУНАВАЊЕ

љуБИчЧЕВСКОГ МОСТА СТРАНА 145.

У тачки 3: моменат лењивости са обзиром на, рупе у хоризонталним крацима угаоника, износи:

јао ах та в— 9) х та — 2 х 1 х60 |—

—ох 9, 8х 933 — 19 869.

(види слику 7. на листу 47.).

Отпорни моменат је 79869

УУ, ђ 37

= >~ %150 мали.

Нужан отпорни моменат је око 3000 зато се добија нужна ширина ламела из једначине:

3000 ж > =79 86949 х. 3761

ако узмемо дебљину ламеле = | ст, и занемаримо моменат лењивости ламеле у односу на

њену осу кроз тежиште.

Отуда: х ~ 19. кад додамо 9х9=4 ст“ за наковнице биће ширина = 14 ст.

Ми смо узели 18 ст с тога, што је првобитни облик носача био друкчији (мања висина).

Лако је се уверити да ламела на пресеку 9 увеличава моменат далеко над потребним.

При овим прорачунима за моменте лењивости изоставили смо моменат лењивости саме ламеле у односу на њену осу симетрије паралелну са неутр. осом, као и моменте лењивости свих рупа у вертикалним крацима у односу на њихову осу симетрије паралелну са неутр. осом пресека. Ово с тога, што су врло незнатне вредности. Одбијали смо рупе у хоризонт. и у вертикалним крацима угаоника, да се не би при извршењу морало баш педантно пазити на наспрамни положај рупа.

Веза ламела са угаоницина.

Да би ламеле и угаоници дејствовали као једна целина, треба их наковницаматако везати, да им деформације у границама дозвољеног напрезања, па и до границе еластичности, буду заједничке и једнаке. За ламелу је најнезгодније дејство сила онда, кад на њу дејствује при– тисак (у горњем појасу). У случају кад би размак нитна, био велики (ово само зарад демонстрације), могла би се ламела одвојити од угаоника тиме што би се повила (ктекеп) услед силе која јој по сразмери пресека у део пада.