Српски технички лист

БРОЈ 6.

ПРИЈЕНСКИ ОБЗИРИ ПРИ УКРШТАЊУ ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ 6 КАНАЛИМА

СТРАНА 165.

система канализације», Бећууепшкапаваноп), па

вар не би било чудо, да је у овој прилици од тога одступио:

Да може бити опасности по воду у цевима, ако би непрестано биле изложене утицају каналске течне садржине, није то само моја теориска претпоставка, него је мишљење и других стручних људи. Сам Петенкофер вели, како је веома тешко изоловати бунар тако, да нема опасности од т. з. «издани» (5боћасћигаззет) па макар му зидове поставили и ливеним гвожђем. «Аисћ дав лит 'Тећ аза огеатшвећеп Со еп Ђезећепде Раећбипевтабета Фер 5б5ве Капа аш фе УУаввеђезећа епћећ ипопазне етлушпкеп» вели Визте, а још јасније изражује ту мисао Ре. Е. Раећага (Ргесјв Фа Нусепе аррпдибе; 1891.) овим речима: «Пе тоде 4'авветђ!аве Чев (пуаих де Топфе ез| (еев ппротбапе ам ротте де уме де Гћуозопе: 1 еве парогбапе еп ебеј див Јев јојтз голет! ћеттићашев рошт те раз тезтетате [е сиђе Феам тла а Та фаврозлот аез ћађмалиа, рат дез 465ретфа ћотз ађопаатљев вит |е !гтаје! аде [а сатапзаћоп, е! роџт те раз бгађит де сотитиплсалот, етте Упљетвит дећа сапапзаћот е! [е војетлтоптали Гал адие Геап ев воџв ргевг1оп, се дапсег певј рав а сгатаге (то не стоји!), тајв И п еп ев!

рав де пете аив рет!- ба. 8.

одев де сћбтасе, де герагабоћ».

Према томе је не само унутрашњост канала, ба својом концентрисаном течном садржином опасна“по" водоводе, него шта више и близина

њихова, — нарочито ако су нехатно грађени.

Тога су мишљања игијсничари и власти оне земље која је прва почела градити модерне водоводе, и која је још и данас у томе правцу узор свима — па и самом Петенкоферу — а то је Енглеска. Тамо је то тако утврђено, да сваки правилник о грађењу и употреби водовода има по неколико наредаба, које се дотичу тих од“ носа. «При полагању водоводних цеви у улицама“ и, кућама... ваља, избегавати блузину Т. 3. Селрета-а» — вели правилник, што га је издало санитетско одељење енглеског т. вв. Рлуу Сошпа-а, а сличну наредбу има и Дублински водоводни правилник, који нарочито наглашује, да водоводне цвви није слободно спроводити у близини т. 3. дтат-а, азрмба. и зтв-а — т.ј. загађених места у опште. И Немци тако мисле,

јер оба ова правилника узноси ОНетала (Напдђисћ дег Нуслепе 1890. као узоре своје врсте, а Оезгегјеп изречно вели: «(Ат раввепазјећ Бетеоћ тап ... Фе Сапаје... в0 ап, Фаза жеде" Втиплећ, Џуаззетебћтеп ита даз УУаззет, посћ Сазтоћтеп, и. 8. 10. Чадитећ |егаеп Ебппет», Шта више, има и званичних наредаба новијега времена, које о томе говоре — као што је н. пр. наредба кр. пруског министарства од К. нов. 1887 ; наредба окр. бромбершког од 29. дец 1888. ит. д. Најпосле и сама школа Петенкофера исповеда то исто начело. У књизи: «СОтипдићев Аег Нуглепе (Мапећеп 1892.) коју је написао Ре УУ. Ргамапих, доценат на свеучилишту и техници у Минхену и азистепат Петенкоферов — дакле јамачно под надзором свога учитеља — препоручује као најбољи игијенски начин смештања канала, водоводних цеви и других спроводника, по обрасцу и распореду, како их представља сл 8. По томе се види, колико се и Петенкоферова школа боји утицаја канала на воду у водоводним цевима, ВЕРЕ) и колико то одговара ономе, што је г. Стаменковић хтео да изведе из одговора тога, научника.

Што. св тиче прантичног искуства о инфекцији воде модерних водовода, и у томе се правцу има шта рећи на примедбе Петенкофера. Ја сам његов ученик и увек с највећим поштовањем примам његове речи, али ипак морам признати, да ме онај негативан доказ његов с минхенским водоводом ни најмање не убеђује. Та минхенски водовод постоји тек 10 година, а да је и старији, ко јамчи, да доиста није било инфекције, све ако и није било епидемије. Један позитиван доказ те врсте вреди вилив него неброј негативних — нарочито, кад се узме у 06зир, да су минхенска канализација и минхенски водовод узор - установе, с којима се наше прилике не могу и не ће моћи мерити. Да се пак не мисли на могућност инфекције со поља, што би се вода из таких водовода свугде — па им у самом Минхену — редовно и на више места бактериолошки истраживала,.и што би се та истраживања нарочито за време какве епидедемије брижљиво и тачно изводила ! И баш на основу таких истраживања, а и на основу других епидемиолошких података даје се навести читав низ примера те врсте. Тифозна епидемија