Српски технички лист

БРОЈ 6.

ез [ећћ ап дет пбћлдеп Амртетвзатће Дет бетелтае мле дет РоЏгећ. АЏе зобсћеп, Кретма еп. таиззет 'п. Дет |есћтласћећ Зеџе дет Атаде 5отдезећет, ез тизв дјемлаветтазвеп ет Утсћетће вкоејћглет!, ете Везетре сјезсћајјеп уетает, зрејсће амзтелећ!, ебсалде Матде! ита Кећет ги десћет» вели Визле расправљајући то питање, а така реч би много боље приличила нама, него онима, којима је првобитно намењена.

Да при грађењу и употреби водовода, треба, особите пажње и обазривости — нарочито, ако су ти послови у рукама каквог друштва или

каквих концесионара — показују небројени при-

мери. Свака варош гради себи водовод за то, да добије чисту и здраву воду, па ипак и поред тога има у игијенској литератури засебних дела, о фауни и флори појединих варошких водовода, (н. пр. «Пе РЛаплеп ипа Теке 1 Чеп Фипкјеп Вашиеп Фег Вобегдаптег УУаввеменипе« уоп Ргоћ. ОПг Ниго де Умев). Докле се и поред Филтра и поред водовода у томе може доспети, ако при грађењу и употреби њиховој не одлучује знање и савест, најбоље илуструје ово неколико речи: «На славинама. водовода хватали су консументи остатке разних врста малих рибица, одраслих шткољана и т.д> (1'еац ПАегве а Мапјев е Је рина Бегог!. — Неуце Ф'Нугепе; 1891).

Могао бих овим завршити, али сам рад, да још објасним чудновати облик Петенкоферових речи, а за то ми треба само још неколико врста. Год. 1885. изустио је сам Петенкофер у берлинској конференцији, сазваној ради саветовања, о мерама против колере, ове речи: «Тоћ јеђе

неваљан

УКРШТАЊЕ ВОДОВОДНИХ ЦЕВИ 04 КАНАЛИМА

СТРАНА 167.

је! во Јапсе 1 Февеп Сћојегајаевп, јећ му ећ дат ај семогдеп, Фазв тисћо демлвзе Седалћетћ ађвоћи! Ђећеттасћеп» (Извештај о раду те комисије), а оне су и за нас значајне. Цела је истина: — неки назори су Потенкофером тако овладали, да их он није у стању жртвовати ни разлогу, ни доказу. У одбрани тих својих (гдекад неоснованих) назора постао је већ Фанатик, па се хвага и срестава која му никако не доликују. «Апзгав вјећ таб Дет Сбеипдепеп 21 Беотписеп, апзђа уоп да аџв (ебћнећ ап Чег УУебегГогвећипе та! зи атђећеп, ретзгет зјећ Рејепћо ет ацј Пипвећенеп»... вели један од његових многобројних, одличних ученика, (М. Кгоћпег ; Сетгајрђав Рг Васфемојосје 1892., а то, на жалост, признају и други. — па газа то редом напуштају. Изгубив тако суверенитет у неким питањима и знатан број савезника остао је с малом четом оних верних, који се њиме заклињу, те се очајно бори.... У томе је легло његове срџбе; у томе ваља тражити узрок, за што се гдекада служи и опаким обликом, и онаким речима.

Најпосле још једну. Ја више не ћу писати о овом питању. Ко је хтео и могао разумети, томе је и ово доста, а г. Стаменковића знам да не могу обавестити. Њему приличи са свим она Гетеова, где вели:

„Маз Те теће Рава; даз кећћ епећ сапх чпа сат, Муав ут тнеће гесћпеб, ојашђе ћи, зе! пасће уаћт“.

«Реци попу поп, а бобу боб»... вели наш народ, г. Стаменковићу ! То најбоље одговара и сувереном принципу у науци — истини.

УКРШТАЊЕ ВОДОВОНИХ МЕВИ СА КАНАЛИМА

Н. И. СТАМЕНКОВИЋА , ПРОФЕСОРА ВЕЛ. ШКОЛЕ.

Г. д-р Милан Јовановић-Батут, изволео је по други пут изаћи са питањем о укрштању водоводних цеви са каналима.

Ну овога пута нашао је учени г. доктор за умесно, да мање говори о спорном питању, а више о мојој личности и мојим способностима, те је тиме г. доктор, од једпе начелне препирке, прешао на, личну грдњу и то још у једном струч-

_ ноМ листу, где грдњи у опште баш никако места

нема.

Не способан, да начелно брани једну бесмислицу, коју је сам покренуо, а по природи слабо-

тиња и пакосан, послужио се г. доктор у своме одговору веома одабраним вицевима, и изразима, који можда могу доликовати његовом класичком образовању и његовом домаћем васпитању, али, који никако не приличе једноме наставнику наше највише школе, једноме доктору медецине, хигијеничару и научару, за каквог се сам Гг. доктор сматра

Сам тај акт, да је г. докгор од једног на“ челног питања, прешао на моју личност, довољно би било, да, ја прекинем сваку даљу препирку ба тако васпитаним г. доктором. — То би могао