Српски технички лист, 01. 05. 1893., стр. 14

СТРАНА 70. ДИМЊАК ПРИ нишкој РАДИОНИЦИ БРОЈ 3.

В. за генералне предрачуне. даље од тога, да ли су косине благе ишли стрмене, да ли пруга додирује реке и потоке често пили ретко, ит, Д.

Коштање радова за утврђење косина п обала п за исушивања зависи од каквоће и висине усека и насипа,

ГЛАВНЕ ГРУПЕ

споредне пруге СА ЈЕДНИМ КОЛОСЕКОМ ОД

НАЗНАЧЕЊЕ ТЕРЕНА. ба 2 1 : Поа 5 КОЛОСЕКА КОЛОСЕКА 1,485 1,00 0,75 5 - коштАЊЕ | КИЛОМЕТРА У ДИНАРИМА 1. Пруга додирује често реке и потоке: а. У равном терену 3800 2700 2250 1800 1500 ђ. У. брежуљастом терену 6750 6000 4950 9900 9000 с. У брдовитом терену 18500 12000 9750 7500 6000 2. Пруга додирује ретко реке и потоке: а. У равном терену 2250 1500 1200 900 750 4. У брежуљастом терену 4500 9800 2250 1300 1500 с. У брдовитом терену 7500 6000 4500 9750 9000

(НАСТАВИЋЕ 08)

ДИМЊАК ПРИ НИШКОЈ РАДИОНИЦИ

(СА СЛИКАМА НА ЛИСТУ 53)

ИНЖИЊЕРА Н. МАНОЈЛОВИЋА.

„===

За израчунавање горњег отвора димњаковог и његове висине представило се да у радионици ради:

|. Једна двоцилиндерна машина од 100 ефективних коњских снага са кондензацијом. (Машину ће у почетку снабдевати са паром котао од 65 та: површине грејања и 1,68 та“ површине роштиља, )

2. Једна пећ за жарење и оправку гибњева. Узето 50 килограма горива на, сат.

3 Једна пећ за загревање бандажа. Узето 50 килограма горива на сат.

За гориво предвиђено је сењски угаљ, а узето је да један килограм горива испари 4,5 Ке воде.

На основу ових података машинско одељење жељ дирекције нашло је да горњи отвор димњаков мора да има 0,85 т у пречнику и 34 т висине изнад земље.

Димњак је пројективан са округлим пресеком за то што је дејство ветра најмање на округао пресек, што дим у своме шпиралном кретању на најмање отпора налази, што због мањег обима и мање топлоте губи и — на послетку што за, овај пресек треба најмање материјала.

Димњак се састоји из шест делова: основе, совл од 7,00 т висине, једног спрата од 6,00 т и три спрата од 7,00 висине.

љ——

За највиши спрат узета је дебљина зида у 0,30 тп, а за сваки спрат на ниже додато је по 0,15 та, тако да најнижи спрат, који почива на соклу има 0,75 т дебљине.

Димензије за зид одређене су само за то тако велике (0,830 код највишег спрата, док се на, страни граде димњаци са почетном дебљином од 0,18 па и од 0,18), што се код нас не може претпоставити да ћемо располагати са савршено израђеном и изврсно печеном цигљом.

Димњак има нагиб од 0,03 т по метру, да на овај начин добије већу стабилност. Није саветно давати мањи нагиб од 0,03

Да дознамо да ли нам је димњак стабилан морамо да видимо у коме односу стоји његова тежина спрам притиска који долази од ветра.

У овом случају нас занима нарочито стабилност свију спратова која почива на соклу.

Тежина појединог спрата рачуна се по обрасцу. Ва ===> Мај

(89 ~ 19 Во — (вз -в та ++

Рт) | 1080 Ке + ви |