Српски технички лист
СТРАНА 74.
а за кривинеод 150 полупречника, тај је отпор 6 килограма по тони. Ови су бројеви само приближне вредности, јер као што су покушаји показали, овај отпор мења сеу пространим границама.
8., Горе наведени бројеви у толико су интересантни што могу да послуже као основа пру пројектовању неке пруге: међутим не сме се губити из вида, да се због оштрих кривина увећавају трошкови за одржавање, и то не једино због јачег отпора него и због веће потрошње возног материјала и колосека. Даље не сме се прећи ни штетан уплив деформације, којој је изложен колосек у кривинама и због које бива и отпор много јачи.
4., Кад се у извесним приликама, већ морају при-.
менути оштре кривине, лобро је предвидети могућност како би се оне додније могле заменити слабијим кривинама. У погледу колосека, конгрев констатује:
1. Да је општа тежња да се смањи узвишење спољних шина, и да се чак укине тамо где јен брзина знатно смањена као н. пр. у крајњим станицама.
9, а. У кривинама које имају у полупречнику 500 та и више, колосек треба да има исту ширину као
у правој линији.
КАЈВЕРОВ АПАРАТ ЗА КОНТРОЛИСАЊЕ КОЛОРЕКА.
БРОЈ 9.
#) У кривинама, које су грађене полупречником моњим од 500, нужно је да се колосек прошири. Ово проширење у кривини треба да је то мање, што је веће нормално прошпрење колосека у правој линији. Оно зависи даље и од профила шинине главе.
8 У кривинама са полупречником већим од 2001 п узимајући у обвир дужину данас обично употребљених шина, претходно савијање шина није непходно нужно, али се оно препоручује за кривине са полупречником мањим од 200 1. |
Да колосеке у оштрим кривинама нужно је више него пгде да је шљунчани застор добре каквоће и да је круна жељезничка ваљано исушена, како би се пзбегао сваки покрет у попречном смислу. На послетку морају се мере предузети, да се шине не претуре.
4. Параболан прелаз у кривинама може сејсматрати, са теоријског гледишта, да је елегантно тачно решење задатака.
5. Прошпрење колосека у кривинама да се изврши премештајем унутарњих шина. Одступање ових шина може се изравнати нарочитим прелазним кривинама. Ако ових не би било, ништа не смета, да се разлика постепено п на самој кривини изравна.
нем.
————_ == —тт—
ЖАЈЗЕРОВ АПАРАТ ЗА КОНТРОЉИСАЊЕ КОЛОСЕКА
(ОА сликом ПА ЛИСТУ 53)
пише
велислАВ н. вуловић,
ИНЖЕЊЕР
Пре извеснога времена набавила је лпрек. српских државних жељезница — ваљада само пробе ради — један апарат којим се може извршити контрола железничке пруге т.ј. ширине и узвишења косека.
Мислимо, да нећемо погрешшти ако пре, но што пређемо на опше п употребу Кајверова апарата — бар две три “речи проговоримо о потреби једног ма каквог апарата којим би се дала могућност инжињерима ла се о стању колосека увере.
Поред многих других потреба при одржавању линије као: псушења, утврђење насапа п усека, одржа“ вање објеката по т. д. очевидна је ствар да је прека потреба да се колосек одржи у колико је то могуће на нормалној ширини за праве, ау кривинама на оном узввшшењу спољне шине и оном проширењу које одговара дотичним полупречницима. Да би се то постигло потребно је:
1. Да је колосек првобитно тако положен, да одговара свим прописима и одредбама техничким:
9. Да је свуда у довољној количпни пошљунчен једним и истим материјалом са довољном еластичношћу и својством лаког пропуштања, воде и
8. Да је алат, којим се. колосек одржава што бољи пи савршенији,
Када су ова три услова испуњена, изгеда нам да је могуће колосек односно ширине п узвишења доста лако одржавати у добром стању. Претпоставимо дакле, да је то све тако п упитајмо се: како би се и на који
начин могао једа секцијони инжињер уверити о исправпости колосека своје секције Никако друкчије, до каким апаратом којим би врло брзо а по тачно могао констатоваљи мане, јер би у противном случају морао обилазећи свој део линије, и том приликом мерити ширину колосека истим оним алатом којпм се служи ниже жељезничко особље. А то би значило исто толико као да те пробе и није вршио, јер би му требало веома много времена да је тек само где где извриш,
Пе вршити пак никако контролу линије, значило би изложити се свим пепријатностима које би могле пропваћи услед недозвољеног проширења колосека.
Олавшати како пижињеру, тако и нижем осбаљу преглед колосека п дати им могућности да констатоване мане пеправе а — тиме осигурати и сам саобраћај, задатак је Кајзеровом апарату.
Кајзеров епарат (види слику) састоји се из једног ниског колског постоља са две осовине на којима су четри точка са ободима, на Форму једног вагонета. Да би се овим апаратом могло констатовати проштрење пли сужавање колосека, потребно је било да се точкови тога апарата налазе увек уз шине. Тога ради су де точка а и ф чврско спојена са осовинама, а друга два с п 4 покретна услед јаке и око осовина омотане опруге (зедера). |
Овим је постигнуто једно: да се апарат прилагођава свакој штрини колосека. Остаје још да нам за разна места, која заузима покретањем, покаже да лије