Српски технички лист

СТРАНА. 102.

сматрања и о рачунском изравнавању неће се говорити и то с тога, што је оволико за потребу наше струке са свим довољно; а за изузетне случајеве упућују се читаоце на професора Сајпта радове“). Биће дакле говора 10 условима које ваља да испуни инструменат при овоме раду, П о извршењу нивелања једног влака, Ш примером да се покаже, каква је поступност при овоме раду и како се контрола води.

[. Сваки инструменат за нивелање може се употребити и за пивелање по Сајпту, ако је 15: дурбин удешен за мерење даљина, 9., ако је осетљивост либелина 5 сек. и ако је либела, скроз снабдевена поделом (0 на страни окуларевој) тако, да црта 25 пада у средину либелину.

Што се тиче осталог прибора напомиње се да, се за овај посао могу употребити само Сајптове летве од 3" дуж. које су на обема странама снабдевене поделом и које су на сваком другом десиметру обележене. Те летве показује нам сол. 4. на листу 55.

Ове летве разликују се од осталих летава, сем што су с обе стране снабдевене поделом, још и тиме, што код Сајптових летава подела бројева на предњој страни, почето од 20 на црно-белом пољу расту а на задњој страни, почето са 920 на црно -белом пољу опадају. Отуда, излази :

а) да збир читања на, обема летвиним странама, при истој визури, мора увек бити раван двогубом читању подножне тачке (овде 9. 90 = 40); јер за ону исту вредност, за коју подела, на једној страни пада, за ту исту вредност она на другој страни расте; или ако је | = подножна, тачка, ћ = висина (истинита) хоризонта над подножном тачком у метрима, онда је збир оба

читања [к += + (7—-) –

ђ) да разлика оба читања, при истој и при промењеној визури, даје аритметичку средину, оба сматрања у метрима; јер је

ва Је

Из овог се види добра страна ових летава, јер радећи с њима избегава се свака грешка у писању и читању.

#) 1. Реасјвјопа-ХауеЛетеле Чег Еђе. 1, Пи. Ш, Ветћи 1878, 1881 пч. 1887.

9. бепашекењ своте зећег МтуеЏетела. Петраћа 1879.

3. бтафпеззипез-МуеПетеп! зулзећеп 5улпешае пла Коп-

"звали. Веи 1882.

4. Стадтеваиез-МтуеПешене хуласћеп зуешние ппа Алзбетдалп. 1888. Б

5. Отафпезвипов-МуеЏетенп тулзећеп Апсјат ппа Спхћауеп, Вели 1888.

6. Ргаајопа- Ме Џешел( Чег Ууетсћве!. Ветћл 1891.

ОАЈПТОВ НАЧИН ПРЕЦИЗНОГ НИВЕЛАЊА

БРОЈ 4

П При раду потребна су два момка, сваки од њих носи по једну Сајптову летву, која се помоћу либеле може тачно вертикално да постави (види сол. %. Пошто се чешће момцима мора давати знак, то се за ту цељ употребљава звиждаљка. Трећи момак носи дурбин, намешта, га, сматра мехур либелин и чита његово стање.

При сваком постављању с дурбином најпре се он доводи у хоризонт. положај, па се за тим доведу летве на једнако удаљене од инострумента, т) бива лако пошто је дурбин даљинар, одреди се даљина једне летве а измештањем доводи и друга на исту даљину.

Код овог начина не мора бити оптичка оса, дурбинова, односно либелина, тачно хоризонтална, већ се дурбин само приближно хоризонтално намешта па управи на летву тако, да кончаница, пада на средину једног од оних 4"" широких поља на летви. Тако навизирана подвона црта и стање мехура на летви бележи ве у књигу.

Што либела не мора врхунити то је веома добро, јер се мехур врло тешко доводи до сталног и тачног врхунења а још теже га је одржати, да за цело време и у свима положајима дурбиновим врхуни; сваки па и најмањи покрет, најмањи ветрић, температура и т. д. од утицаја су на мехур. Радећи по овом начину сасвим опада постављање оптичке дурбинове осе у тачно хоризонталан положај.

Ако оптичка оса дурбинова отступа од тачно хоризонталног положаја за угао 4, онда кончаница не отсеца на летви тачно висину ћ над подножном тачком већ ћ О Ћ, мора св одредити а то бива помоћу даљине летве а и угла аф. Овај угао а добива се сматрањем либелина мехура. С тога, треба претходно добро испитати осетљивост либеле и тако добивени подаци за угао ф јесу основа. таблици за претварање либелиних отступања у милиметре при тачном рачунању нивелмана.

За практичну употребу добро је испитати, за коју даљину бђ отступа либелин мехур за једну подеону црту либелину, а да кончаница, на летви два милиметра пређе. Ако је та даљина ђ одређена, дакле да за сваку подеону црту либелину, па ма на коју се страну кретао њен мехур, одговара кончаници 2, На летви, онда ако је отступање мехура за М подеоних

црта од средине, можемо на место ћ, писати

га ђ М у милиметрима. Ово вреди како за ви-

зуру у напред тако и за визуру у назад.

Тражена висинска разлика Џ у метрима биће (слика 5)