Српски технички лист

БРОЈ 4.

СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ

СТРАВА 107.

ССУГРЕЧЉАЈ Е ВЕЛЕШТПКЕ

СПРАВА за затезање пантљике при парцељисању а : од

Драгутина Матића ИНЖИЊЕРА.

(види слике |! и 2 на листу 55).

Справа ова, својом практичном применом на терену, може врло корисно послужити у уштеди при самом раду, коме је намењена. Доле изложени опис справе, као и начин њене употребе, јасно ће показати: да један геодета, само са два момка, може врло успешно, а и тачније вршити детаљно снимање. Док се са досадањим гвозденим штаповима, који се употребљују при катастарском премеравању у Србији, морало увек употребити најмање три момка (двојица затежу пантљику — апцису — а трећи помаже при мерењу ордината) са по два геодета (једног за скицирање а другог за налажење управних) у крајњем случају са једнтм гводетом, дотле употреба ове нове справе искључује са свим једног геодету и једног раденина. Пантљика која нам при премеравању данас служи као апциса, натура се, помоћу гвоздених прстенова на крају, на гвоздене штапове (којих има два) које раденици, пошто се пантљик, утера у правац, морају непрестано држати чврсто, како би она подједнако била, ватегнута. све док се детаљи, чије ординате падају на ту пантљику, не сниме,

Апсолутно је немогуће, да раденици за цело време, док се детаљи с тепантљике не сниме, одрже исту онако затегнуту, како је то онау први мах била. Примећује се, ито врло често, да се гвоздени штапови, неиздржљивошћу снага, које их држе, нагињу — криве, час на једну час на другу страну, у правцу визуре. Надгледање геодета, при читању апцисе, да ли је пантљика затегнута као ипрви пут, оспорава рад, а често се и заборави, те се тако апциса, ординате коју на пантљику спуштамо, погрешно прочита: за 2—5 см. дужа или краћа, према томе како су се гвоздени штапови нагнули. Све ово се избегава ако се ова нова справа употреби за затезање пантљике — апцисе при детаљном снимању, те је у толико, разуме се, и рад са њом тачнији. Пар овакве справе — сва

фид

од гвожђа — кошта око 10. динара, а у раду се она, практичком вредношћу својом, исплаћује за два дана теренскога рада.

Сама пак справа изгледа овако:

На једном шупљем штапу а од тањеног гвожђа, дебљине 18 пша у пречнику, а висине (дужине) 1,8 та, налази се покретан прстен КЕ, који се може на штапу, на потребној висини, притврдити завртњем е. На овај покретни прстен натакне се беочуг од челичне пантљике, која се мало наслања на подупирач |. Шупљем штапу а придодат је подупирач са два гвоздена прута (штапа) рир,, који су прстеном |/. утврђени за штап а, помоћу шарнире сс, који се ок» истих могу комотно окретати. Кад се штапом а. затегне пантљика, он се на потребном месту забоде у земљу а за тим се доведе у вертикалан положај, по том се завртњем 6 притврди прстен КЕ за штап а, те тако штапа остаје чврст и вертикалан. Са по једном оваком справом затеже се пантљика т на оба краја и са прстеном ГР доведе у хоризонталан положај. Гводета прегледа да ли су оба штапа аа (оба, краја пантљике) у правцу праве, која служи за апцису, на којој подиже управне и снима дато земљиште. Кад је све то готово приступа се раду, који са овом справом као што горе поменусмо, врло успешно бива.

РЕКТИФИКАЦИЈА КРУЖНЕ ЛИНИЈЕ

привележио Љ. Н. (види слику 3. НА листу 55)

Просто и елегантно решење овог задатка, које је изнашао један Француз састоји се у овом: Треба пречник АВ два пута продужити (ВС = 9 АВ) и направити АС = 3 АВ; подићи за тим у А једну управну и направити АЕ = АВ; онда је одстојање ВЕ = а У = 1,41491 за АВ = а = !. Дакле треба АС продужити само за У, ВЕ и направити Ср = 0,1414 и онда добијамо: АП = 3 + 0,14148 = 3,1414 која се вредност разлакује тек па четвртом десетном месту од рачунске вредности. За праксу је овај резултат сасвим тачан.