Српски технички лист
СРПСКИ
ТЕХНИЧКИ ЛИСТ
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖИЊЕРА
РЕДАКЦИОНИ ОДБОР УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА
уРЕДНИК МИЛАН Ј. АМДОМОВИЋ, ПРОФЕСОР ВЕЛ. ШКОЛЕ
ГОДИНА ТУ.
НОВЕМБАР и ДЕКЕМБАР 1898.
СВЕСКА 6.
КОЛОСЕК СА ГВОЗДЕНИМ ПОПРЕЧНИМ ПРАТОВИМА
(10 ХАЈНДЛУ,
у ифвир-–===
Дужина железница целога света износи данас 720190 Кт., од којих су 74851 Кт,. т. ј. 10,3'/ са гвозденим праговима.
У Немачкој било је 1. априла 1890. године |
64122 Ккт колосека, са попречним праговима и то;
58359 Кт. са дрвеним праговима, а 10763 « « гвозден. «
Ови податци јасно доказују, да је будућност гвозденим праговима обезбеђена, и ми видимо, да се они све више и више употребљују.
У овоме чланку намерни смо да опишемо конструкцију колосека са гвозденим попречним праговима по систему Хајндловом, који је награђен од удружења немачких железничких управа
1885 год. и који је од професора на берлинској_
политехници Геринга, признат као најбољи ДоО- |
садањи систем колосека са гвозденим праговима.
Гвоздени попречни прагови.
Као и код колосека са дрвеним попречним праговима тако. исто и код колосека са гвозденим попречним праговима треба да буду испуњена ова два главна услова, и то: да миран положај колосека у застору буде обезбеђен, подесним праговима и да утврђење шина за време трајања прагова буде подједнако поуздано.
При прагова мора се због незнатног трења између гвожђа и шљунка на то гледати, да буде обухваћена што већа запремина шљунка, која ће
кон струјисању гвоздених попречних
спречавати померање прагова. као најпростији и најбољи облик у том погледу мора се сматрати правоугла призма, по облику дрвенога прага.
Од разних до сада употребљених профила гвоздених попречних прагова нарочито су корисни они по Хилфовом облику, јер затупљени горњи ћошкови правоугаоника, који је узет за основу тог облика, олакшавају потпуно испуњавање шупљине гвозденог прага, а побочна вертикална крила, која улазе у застор, потпомажу задржавање шљунка као и потпуно налегање прага на целу ширину профила, усљед чега се и притисак подједнако раздељује на застор.
Пошто праг треба да има довољан моменат отпора, те да би могао издржати напад усљед саобраћаја возова а без штетног напрезања, материјала, и да би се исти умереним притиском пренео на застор, то је нужно, да гвоздени попречни прагови буду тежи, но што би то било потребно једино са погледом на што већи моменат отпора при датој површини пресека.
Али при напрезању, којем је колосек изложен, употреба лаких гвоздених прагова, у ошште је мање корисна, јер колосек треба пре свега, да има извесну сопствену тежину, која сву своме дејству на сталност не може заменити пикаквим обликом прага. Прагови треба да су толико тешки, да могу издржати нападе без јаких потреса, који су штетни не само по трајашност материјала, већ и по целокупан положај колосека.
18