Српски технички лист
БРОЈ 1
планума према утврђеној траси има да преноси, јер је без велике грешке, величина једнога дела масе, равна половини збира површина двају оближњих попречних пресека умноженој са међусобним остојањем истих пресека. Узимање величине остојања ових пресека, зависи од конФигурације терена, и што се већа тачност жели, то ће се и ово остојање краће узимати и обратно.
При претходним општим радовима, узима се ово остојање 100 до 180 м., при детаљним специјалним радовима у равном терену 25 мет., а у брдовитом 5 па често и 9 метра. При детаљним радовима, морају се пресеци ови тачно снимати и нацртати и тада тек површине, паи масе прорачунати, док је за претходне ошште радове довољно, да се чак и нагиб терена, занемари, да се дакле сматра, да пруга пролази кров раван терен.
Према овоме, величина масе М, између два ма која узастопна попречна пресека, даје се КЕ ЂЕ
:
преставити овим изразом: М = –"— = |; где
су Ки РК. величине површина, двају оближњих попречпих пресека, а || њихово међусобно остојање,
Да би нашли целокупну величину масе за покретање, то треба узети суму, дакле <“ пи Оне и - у . | г = (М) пе. фр | | се рачунање појединих маса своди на прорачунавање појединих, а према природи терена у разним остојањима узетих попречних пресека. Ако се сада за претходне ошште радове, занемари природан нагиб површине терена. то је тада лако, ва унапред утврђене услове за ширину планума. косине усека и насипа, које се према самом постројењу и природи земљишта у напред одређују, изнаћи и површине попречних пресека, јер исте у овом случају зависе једино од висине површине терена у уздужном пресеку над или испод положаја утврђене трасе.
из чега се види, да
Према томе лако је могуће, за извесне унапред утврђене ширине планума, косине насипа и усека и осталога, израчунати величине површина попречних пресека заразне висине, па је тада лако масе израчунати, множећи збир двају оближњих попречних пресека, са половином њиховог остојања. |
Често се за опште претходне радове, ова, остојања попречних пресека ради олакшице свуда кроз као стална узму, на пр. !00 метара, те је тада одмах могуће израчунати за сваку поједину висину, не само површине попречних пресека, већ и саме величине маса, множећи
НИВЕЛПСАЊЕ МАСА
| поред сваке поједине висине ћ = 1, 2,3..."
СТРАНА 5 увек, половипу збира двају оближњих попречних пресека, са унапред узетим сталним остојањем.
| Израчунавање површине попречних пресека а) (КАД ОВ ПОПРЕЧАН НАГИБ ТЕРЕНА ЗАНЕМАРУЈЕ).
Према напред реченоме, величина, површине попречног пресека, за једну и исту ширину планума, косину насипа или усека, (као и за исте величине попречних површина јендека у усецима), зависи једино од висине површине терена над или испод трасе у уздужном профилу Према томе а из сл. |. величина површине попречног пресека за насип јесте К, = Вћ + тћ • а за усек К, = Вћ - др + то где је В ширина планума, В, продужена · ширина планума до пресека са боковима усека, ћ висина терена, од трасе у уздужном профилу, | површина јендека у усецима а !:т однос косине усека или насипа.
Очевидно је, да се за извесну ширину планума, и за извесан однос косине насипа или усека, могу сада за разне висине ћ у уздужном профилу, прорач унати и одговарајуће ве личине површина попречних пресека. Ове се вредности могу ставити у виду двеју таблица једне за насип а друге за усек, а осим овога, могу се овако израчунате врадности попречних пресека, пренети на извесно мерило, тако да т стоји на мерилу одмах исписана и одговарајућа, вредност површине пресека за одговарајућу висину ћ, тако да чим се мерило стави на уздужни профил, одмах се чита и одговарајућа. величина површине траженога пресека.
Овако рачунање површина попречних пресека са бројним таблицама или са показаним мерилом врло је дангубно, а мора се за разломљене вредности ћ, још и интерполисати, те се са циФрама лако грешка учинити може; с тога се у новије време употребљује графијска метода, која у пракси употребљена, заиста дајв врло задовољавајуће резултате.
Ако посматрамо израз за вредност попречног пресека за насип РК, видећемо да је исти састављен из количине Вћ, која преставља једну праву, која пролази кроз почетак координата и количине т!ћ", која преставља извесну параболу ба теменом у почетку што значи, да нам сумиране апсцисе у висини ћ. ове праве и параболе, дају одмах вредности величина површина траженог попречног пресека. Ово исто вреди и за вредности површине усека, само са том разликом, што права Влћ + %ј не пролази кроз почетак координата, већ сече апоцисну осу у остојању 2ј, а парабола тћ" остаје иста,