Српски технички лист

број 2

И ови су изрази као и горњи нетачни јер са горивом испари не само у цилиндру дејствујућа пара као и она која је кондензирала већ и изгубљена вода из котла као и она која је са паром у виду малих капљица отишла, троше неки део горива. Све ово ваља имати у виду ва случај кад хоћемо да знамо количину воде или горива који су потребни; но ва прорачун вучне снаге као и зависност њена од горива, није потребно. За тачнији прорачун горива можемо под :' сматрати количину унешене воде а не паре као што смо горе навели.

Ако у изравима 5 и 6, увучемо вучну снагу добићемо:

1092 Ву == а ши а + 58 |Офлуок = ПРИМ ЉЛ аај 53 Ра 1 Ву Ра 9

У овим изразима дата је зависност потрошеног горива и вучне снаге.

У пракси је често пута интересантно знати зависност вучне снаге од површине загревања. Означимо је са Ро и означимо са д, количину паре која од једног квад. метра те површине на сахат испари. Онда ће бити количина развијене паре у једном сахату:

бр 6

Ако заменимо овом вредношћу Сћ у изразу 4, и решимо га по 2 добићемо: |

рубЕ боруге 77

У овом је изразу дата зависност вучне снаге од загревне површине. Ова се једначина врло згодно може употребити за прорачун брзине.

У свима досадашњим изразима јавља сер, за прорачун његов постоје разни изрази, ми ћемо навести два један је Сјагк-у

Р МЕ ра = 100 13 57 Ф—98)

р означава напон паре у котлу. Други много простији по Косћ-у

р,„ = 90185 фр.

По замени ове последње вредности у досадањим изразима и ако их решимо по 2-ту, односно по 20; — добићемо

и 0:0135рфа"ћ пе ЈЕ). |... 6...

0 ОТПОРПМА, ВУЧНОЈ СНАЗИ П БРЗИНИ ВОЗОВА

СТРАНА 88

10фа Ћћо (аћ == МЕ ову ге а 4“ 10фа"ћок у ; Вр== 55 МЕ и 6 0'00135 ћу = ( Па 8 - је ; 0:00135 рзф Мој == | Вела а 2695 0:00135 р о Гоу = ( Тор [0

За једну машину, као што омо у почетку видели, прописан је граничан рад, другим речима прописана је количина паре развијене у једном сахату а за јединицу загревне површине: према томе десна, страна у трима последњим једначинама престављаће сталне вредности. Општи вид њихов био би

Ло == о.

Ако место ој увучемо секундну брзину 0 за коју важи ој = 86 2, биће: 25 = (о

)

Лева страна као што смо видели означава рад вучне снаге у кил.-грам. метрима, према томе и стална количина С, означава рад — гранични рад који се не сме прекорачити.

Из израза %' за дато 2 можемо одредити степен пунења ф.

21

а пера пе оне 1

Ф = (-оа5раћ

Ако израз 2% поделимо са 75 добићемо број коњеких снага.

Ма 12 ПБ:

У пракси је важно питање количина паре

од коњске снаге на сахат. Означимо је са а биће:

(= ПЕК

Количина горива од коњске снаге п сахата са В, означено биће : Ву А 15; На == Ма ЕЈ КД озо« је же ; Означимо са п, број коњских снага од јединице загревне површине биће :

М пне 15,