Српски технички лист
БРОЈ 2
РАД ИНЖЕЊЕРСКОГ УДРУЖЕЊА
ОТРАНА 99
РАД ИНЖЕЊЕРСНОГ УДРУЖЕЊА
|. РЕДОВАН САСТАНАК ИНЖЕЊЕРСЊОГ УДРУЖЕЊА држан 18. октобра 1893. г.
==
Председавао г. М. Марковић Белешку водио: г. Н. В. Вуловић
М. Андоновић. На дневном је реду предлог да се главном одбору дода још 7. чланова те да заједнички доврше читање пројекта закона о уређењу вароши. Ово је неопходна потреба, јер се удружење ретко може да састане у довољном броју ва решавање. — Предлаже гл. М. Милашиновића, Љубу Марковића, Ј. Илкића, И. Смедеревца, Д. Ђорђевића, Н. Манојловића ш М. Рувидића. Усваја се.
Љ. Марковић примећује, да би требало решити да у случају не доласка свих чланова у одбор — п 9. чланова може да рада на том пројекту. само да се јед" ном рад доврши.
Усваја се.
На реду је ча. 25. — пројекта закона о уређењу вароши.
(0. Ивачковић. Сажаљева што услед недоласка чланова на састанке овај члан није до сада расправљен, а већ је од дужега времена на дневном реду. Напомиње да је дуже мислио о овоме члану и радио на њему, но да није довршио па би био мишљења да му се остави овај члан да га разради и о њему доцније говори. Требало би, да у таблицу уђе п подела према радовима разних струка, јер сви радови не могу битп подједнако плаћени. 3
ИМ. Марковић вели, да је зампсао г. предговорника врло красна, но мисли да јој овде нема места, пошто су сви радови на које се овај закон односи просто грађевинске природе.
М. Милашиновић, налази такође да се хонорпсање енжењ. радова не треба стегнути законом, јер суп потребе грађевинске различпе, но .ла би требало удружење од своје страпе да пропшше једну табелу по којој се има награда инжењера паплаћивати,
После подуже дебате, стављен је предлог г. Ивачковића на гласање и усвојено је да се чл 25. остави њему да га разради п у одбору прочита и дискутује.
Чита се чл. 26.
На предлог г. Ивачковића, да је п овај члан у вези са чл. 25. оставља се п овај члан одбору на рад.
Чл. 27.
М. Марковић је мишљења да би требао да отпадне став у коме се вели „да зграда мора да заувпма цело лице.“
. Илкић напомиње, да би био рад да зна, којп би му стао на пут да диже зграду какву оће на своме пладу, када о томе не би бидо ни речи у закону. Шта више, мшшљења јо да би требало „одати даје дужност грађев. одбора да назначи улице где се какве зграде имају подићи.
(в. Ивачковић се слаже са Илкићем потпуно 1 предлаже да се овом члану дода:
Скуп решава да чл. 27. има да глеси:
Чл. 27. — Зграде п ограде са стране улица. морају се постављати у реду по регулационој линији и одобреном ниво-у улице.
У вароши Београду у улицама које грађевински одбор одредпо буде, морају си зграде једна поред друге подизати тако, да грађевина цело лице заузме. Осим тога грађевински одбор одређује за поједине комплексе нарочите сплуете.
Осталп ставови као у пројекту.
Чл. 28. ч 29., примљени су као у пројекту.
На Чл. 20. Ивачковић, чита своје допуне.
0 овоме се је водила реч и решено је да се овај члан прпми са следећим примедбама г. Ивачковића и да се дода:
4. Ако услед новога нивоа, један газда спусти тротоар пред својом зградом — дужан је да зубац који отуда пропалази пзмеђу једнога пли оба суседна тро-
| тоара замени косом равини о своме трошку а материја-
лом газда.
5. На прелазима раскреница, треба о општинском трошку калдрмисати — за пешаке а у шприни тротоара, у сва четпри правца — правилним коцкастим каменом.
Чланови: 81, 828, 838 п 34 примљени су као што су у пројекту.
Састанак закључен у 7 и по часова у вече.
(У. РЕДОВАН САСТАНАК ИНЖЕЊЕРСЊКОГ УДРУЖЕЊА држан 24. новембра 1898. г,
——
Председавао: М. Ј. Андоновић
Белешку водио: В. Н, Вуловић
Састанак отворен у 6 часова у вече. Председник, отвара састанак пошто има довољан
| број чланова за пуноважно решавање. Паломиње да је | одбор пмао да решава извеспа важна питања, о којима | би одма п удружење било извештено, но како је био | број чланова одбора недовољан за решавање. — то ће
се о тпм питањима одма у удружењу решавати На днев-
| ном је реду пзбор једнога члана одбора на местог. Јо-
вана Станковића, који је премештен за Ниш.
Ј. Ковачевић, пита да лп се може у опште на његоне место да бира други члан, када он није оставку поднео.
(Св. Вуловић, објашњава да може, у толико пре што је Јован Отанковић неколицини чланова рекао да не“ може п даље остати као члан одбора, а међу тим
' одбор има да решава о врдо важним питањима, п пре-
длаже г. Миливоја Павлићевића.
Скуп усваја.
Председник, на дневном је реду предлог г. Вуловића, да од нове годише наш лист излази свакога месеца.
МИ. Џавлићевић држи да је прво требао о томе одбор да размисли, п донесе своју одлуку ла тек онда поднесе скупу на решавање.