Српски технички лист

СТРАНА 60

Ча. 16.

Без поновне пријаве џи дозволе грађевинског одбора не може се отступити од одобреног плана.

Чан 7.

Општинска власт пма право, ап дужност, да извршење какве грађевине у свако време контролише, и да мотрџ, да се не би радило противно датој дозволи и прописима овог закона.

Како дозвола за грађење, тако и план грађевина мора се на месту грађевине показати на увиђај ма коме члану грађевинског одбора или другом органу олштинске власти, који је за надзор одређен.

Улаа.

Господар грађевине п извршилац исте (предузимач) одговорни су за вршење грађевинских прописа овога закона.

Чл. 19.

Господар грађевине, који уради што противно добивеној дозволп, или употреби рђав п слаб материјал за израду грађевине, казниће се на предлог грађевинског одбора новчано са 10—900 динара.

Исто тако казниће се предузимач, на предлог грађевинског одбора, са 10—200 динара, ако пеби вршио прописе члана 24, 45, 46 п 47 овог закона. Но ора казна не искључује и већу казну предвиђену општим казненим законом,

Поред казне, општинска власт, на предлог грађевинског одбора обуставиће даље грађење и наредити, да се учине нужне измене, илп да се поруши што је већ израђено протпвпо добивеној, дозволи пли одред-

РАД ИНЖЕЊЕРСКОГ УДРУЖЕЊА

Баој 3

при грађењу били повређени раденици, суседи пили друга мимо-пролазећа лица. Но овим се не искључује одговорност по других лица, ако и до ових буде кривице.

Чл. 21.

Ако господар грађевине, за једну годину, од дана примљеног решења о дозволи грађења, пе одпочне грађење, доцније пе може нстоме приступти, без нове дозволе.

Ча. 22,

Поред такса, које су према постојећим законом о таксама од 10. јуна 1884 г. по струци министарства, грађевина одређене, сваки господар грађевине дужан је, у корист општин. касе, у напред платити,

"1. Један динар од хиљаде према вредности нове грађевине. За сваку суму испод хпљаде динара, плаћа, се такса као п за пуну хиљаду.

Где нема прорачуна, пли где се покаже, да је исти не тачан, вредност грађевине одењује грађевински одбор.

2. Када се преправљају старе зграде, плаћа се половина горње таксе.

Ова такса не наплаћује се при мањим оправкама, које у суштини не мењају постојећи облик грађевине.

Ча. 28.

| На саучај, ако се господар грађевине пије погодно са стручњаком грађевинским — архитектом иди инжењером, — за пзраду плана и вођења повременог надзора, — због вршења свију редовних послова, стручњачких или само и појединих, — при подизању какве грађевине према овом закону, па би се између њих спор:

бама овога закона. изродио, онда се награде пмају одредшти по „Прави6 Е „има и таблицама“, која су додата па крају овога [1 20, - закона. Сам предузимач одговоран је п за негреће, које (НАСТАВИЋЕ ОБ) би потекле са недовољне смотрености његове, џа би и.

РАД ИНЖЕЊЕРСКОГ УДРУЖЕЊА

У!. РЕДОВАН САСТАНАК ИНЖЕЊЕРСОСВОГ УДРУЖЕЊА држан 7. марта 1894. год.

Председавао : М, Андоновић Бележио: М, Шавлићевић

ка

Пошто је прочитан записник прошлог састанка, и примљен, председник је саопштио скупу: да је српско лекарско друштво упутило. писмо инжењерском удружењу, којим га позива да из своје средине изабере 8 члана, који би ушли у екзекутивни одбор за дочек чланова будимпештанског медецинског конгреса, приликом њиховог путовања за Цариград.

Окуп се је одазвао овој жељи, и изабрао г.г. Мишу Марковића, Милана Андоновића. и Велислава Вуловића.

К. Живковић. — Преставља улогу данашњих инжењера, и вели да би, по њиховим пословима, требало да су на првом месту у држави, — Док дођу до поло-

| жаја инжењерског, изложени су Физичким пи умнпм на| порима, па у место, да се о томе води рачуна, данас, у државној служби, њихов је опстанак сведен на ту меру. да не може да прати своју струку нити да живи. И не само да је то једина грешка, већ се је увукла једна неправилност: да млађе колеге престижу старије, п ако томе није било никаквих разлога. Желео бп да удружење учини преставку на надлежном месту у овоме смислу, не би ли се задовољили обзири реда и правичности. Ј. Ковачевић. — Потпомаже предлог Живковићев, п додаје да је овпм неправилностима, још узрок п то, што се о инжењерима упућепим на ванредне послове ствара чудно мишлење: да о њима од тада не треба | Више ни водити рачуна. Џа пита: ко шаље ове људе на тако исто државне послове, и да ли сето врши по њиховој жељи, или најзад, ако поједини врше какве радове по свом пристанку, могу ли се онп 'оградити ки| неским зидом од осталих“ Ако се о овим штањима неће да води рачуна, треба такве поступке осудити п _ жигосати.