Српски технички лист
БРОЈ 4 ПРОЈЕКАТ ЗА НОВУ МАШИНСКУ РАДИОНИЦУ У НИШУ (ТРАНА 69 Ми претпостављамо ово друго решење као А И Е Е рационалније, јер се на тај начин чини велика, о а АЈ Џа—ал .... 9)
уштеда у“ материјалу и олакшава, конструкција, направе за дилатацију.
Одређујући односе за насенице као зглавкасте носаче решава се у исто време и питање о распореду у броју кровних носача.
Један Герберов носач код кога су зглавци тако распоређени, да се прва два и последња два кровна носача могу спрегнути против ветра (за чим ваља увек тежити), престављен је У слици 4,.
Да сви подупирачи С при равномерно подељеном оптерећењу д трпе подједнаке притиске, нужно је и довољно:
1. да су једнака међусобна остојања ! ових подупирача; |
9, да је константно остојање а зглавака од подупирача; и
3., да су крајњи отвори величине !, =!—а, јер из једначине момената у односу на крајњи
1 1 4 Га
подупирач А, и за |, = |—а: Сђ=
· 1— да - а Ер (0, + а) и из једначине за равнотежу вертикалних сила за једну половину ма ког отвора о носачем подупртим између крајева. |Ттасег то фегкгасепдеп Епдеп — ресе аих арршв пбетепг8) :
|—2
а | џ Пеј С=>4—> Ј- 4 Е +а) сљедује да је
за све међуподупираче : (у ==но
Реакција крајњег подупирача / добија се најбрже из једначине за равнотежу вертикалних сила:
а А+ С=4а!, Фа + 4 ТРИ за 1, = !—а, одакле за С= а! и [| =! — а излази:
Бај раје
У слици 5 престављен је засебно један отвор с носачем подупртим између крајева. С обзиром на постављена три услова за једнакост реакција свих међуподупирача а при равномерно подељеном оптерећењу да — моменат за ма који пресек у остојању х од левог подупирача престављен је једначином:
|— да __а-х) М, = Фе — 4 79 а + МЕ
или уређена :
ИВ и)
Ова једначина вреди, разуме се, докле год ; ! | је 2 < 2 Она је једначина једног дела, параболе
у правоуглом координатном систему с почетком у Р, на левом подупирачу, и ординатном осом паралелном с осом параболе.
М,. достиже највећу положну вредност за
% ==), % то је моменат за средину отвора: 4“ а " у == 5 4 Ми = 7 2 (а ВЈ аиа 27)
За х = 0 их =! добија се моменат над подупмрачем :
М, = — у (а—а') и 216
За пресеке који су од левог подупирача
| удаљена за х =а и х = !—а, добија се да је:
М==0:
Закон изражен једначинама 4 и 5 гласи: површине момената за. један носач на п подупирача (статички одређен или неодређен) добијају се из површинн момената за обичне — просте — носаче!) појединих отвора простим уцртавањем полигонског влака момената над подупмрачима,) који разуме се морају бити познати. Отуда и она престава момената у сл. 5.
Ми хоћемо да једна насеница има скроз један и исти пресек, а то ће бити, ако је М, = М,; по томе стављајући апсолутне вредности од М, и М_ једну другој равне добијамо за остојања а зглавака од међуподупирача ову условну једначину :
4“ _р 4 | па Џа—аз) = 9 (а—а7), одавде се добија: а = ИЗ 2 04645 ПИ лов)
+
Још остаје да испитамо величину момената, за крајње отворе. — Моменат у остојању х од подупирача А је:
2
М, = Ах—ђ = оф 05 – (#—а)#— и јеуја 7)
ђ) Носач у крајњим тачкама слободно подупрт називамо кратко обичним тла простим носамем.
2) То је полигонски вдак који спаја линеарне вредности момената над подупирачима.