Српски технички лист

БРОЈ 4 НИВЕЛИСАЊЕ обично траје тако дуго, да се неможе чекати те да сепо њиховом извршењу, тек извршује подела и транспорт осталих земљаних маса. Према томе, ми већ у напред имамо тачно обележене природне границе, између којих можемо рачунати на изравнавање или поделу земљаних маса.

Ми ћемо дакле сада да покажемо начин, помоћу кога се, између већ постојећих природних граница транспорта, долази такође графиским путем до најцелисходније поделе земљаних маса.

Као што смо раније видели, повлачењем подеоних линија у профилу маса, чини се извесан размештај земљаних маса за покретање, па да би добили најцелисходнију поделу маса, то ћемо повлачити разне подевоне линије и пробањем за сваку подеону линију видети, да ли је такав размештај маса уједно и јевтинији од раније учињеног. Ово се мора пробањем испитати, пошто се унапред неда одмах одредити положај оне подеоне линије, за коју ће размештај маса најјевтинији бити.

Познато је, да се за пренашање земљаних маса употребљују разна срества, па да би могли да оценимо, према величинама маса и тежишног остојања транспорта, саму врсту транспорта, па дакле уједно и јединичне цене коштања извршења транспорта, морамо унапред знати, за које се величине маса и њихових тежишних остојања, која врста транспорта рентира.

Осим величине маса и тежишног остојања истих, на одређивање врсте па и цене транспорта, утиче још и нагиб самога пута, по коме се транспорт маса врши, јер свакојако ће се јевтиније земљане масе преносити по равноме, него ли по нагнутоме путу.

Према овоме, мора се унапред знати рентабилитет и јединичне цене појединих врста транспорта, и исте применити у одређивању јединичних цена транспорта маса за извесну подевону линију. За одређивање јединичних цена транспорта маса, служе нам практичке таблице транспорта, из којих за сваку поједину масу за покретање, према њеној величини, тежишним остојањима, као и нагибу пута, па и према свима осталим околностима, и одређујемо одговарајуће јединичне цене. Знајући тако јединичне цене сваке масе за покретање а за извесну подеону линију, ми тада пробањем, померајући подеону линију на разне нивов, изналазимо ону подеону линију, за којује размештај земљаних маса најјевтинији, па дакле и најцелисходнији.

Узмимо да имамо већ конструјисане профиле површина и маса као што сол. 5. показује, и хоћемо у већ природно одређеним границама транспорта, да одредимо положај подеоне линије, за који се постиже најцелисходнији размештај маса,

МАСА ОТРАНА 71

Ако повучемо повољну подеону линију ММ, то повлачењем управних из пресечних тачака Р, 0... видимо одмах, који се делови маса међусобно изравнавају, који се делови морају у страну односити или са стране доносити. Сасвим је појмљиво, да се за једно овако постројење, неће моћи међусобно изравнати све масе, које се за извршење постројења морају покретати. Узрок овоме, поред самих природних граница транспорта, лежи још и у томе што је често пута јевтиније, извесну потребну масу са стране из околине донети, но да је са места где је у изобиљу има преносимо и обратно, те осмо тако приморани, извесне делове маса у страну одновити, или са стране доносити. Овај случај наступа у опште чешће у необрађеним земљама, а ретко у културним а нарочито врло ретко у равницама њиним. Ми дакле повлачењем подеоне линије, осим размештаја маса, знамо уједно и саме величине маса, средња остојања, транспорта, као и нагнутост пута по коме се транспорт маса има да врши. Знајући дакле све ово, ми према овим околностима из практичке таблице коштања транспорта, узимамо одговарајуће врсте па и јединичне цене транспорта за сваку поједину масу М,М,.. и то нека суу парама изражене пп,м, и...

Ако сада, подеону линију покренемо навише за јединицу масе, то је лако увидети, да ће масе 0, 1, М,, дакле све оне, које леже испод подеоне линије на доњим, да их назовемо таласима профила маса, порастити свака за јединицу масе, па дакле ће им и цене порастиза : !(о <= ОИ ТЕ | пара а масе М,, ЈУГ опашће за јединицу масе дакле и цене њихове отпашће за: |п, 2 Ела.) пара. |

Нека је целокупно коштање транспорта за подеону линију ММ равно К, то ће исто, усљед померања подеоне линије за јединицу масе порасти за ДК=|о + а) + [и фи, +.) — (тил амк) пара. Јединичне цене за масе, које се са стране доносити или у страну односити имају (и 0, морају се такође у парама ставити. Овде напомињемо још и то, да се у јединичне цене транспорта ових маса Пи, осим осталога има урачунати и откуп земљишта, одакле ће се недостајућа маса доносити или где ће се сувишна маса односити, и то у оном случају, ако није довољно земљишта одмах у почетку екопропријације заузето. Ове јединичне цене а и о.престављају се обично хоризонталним линијама у профилу маса као што сл. 5. показује а у извесној размери н. пр. (ел ен 210. пара

Дакле промепом подеоне линије као што смо видели, целокупно коштање транспорта свију маса порасло је за: