Српски технички лист
ОТРАНА 114
ПРЕДЛОГ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗАКОНА
БРОЈ 5
2. За улице преко 10 метара ширине, сви трошкови око вишка падају на терет општинске касе.
8. Калдрмисање пијаца и отворених простора, врши сама општина о свом трошку. Но приватни прптежаоци, на тим местима, дужни су, поред својих имања начинити о свом трошку калдрму на ширини од 6 метара.
4. Ако услед новога ниво-л, један газда спусти тротоар пред својом зградом — дужан је да зубац, који отуда произлази, између једнога илп оба суседна тротоара, замени косом равни о свом трошку, а од материјада суседа.
5. Прелазе, раскрснице, треба о општинском трошку каддрмисати за пешаке у ширини тротоара у сва четири правца коцкастим правилним каменом.
Чл. 28.
Оправке на постојећој каддрми врши општина о свом трошку,
Чл. 29.
Овави господар плаца у регулисаним улицама, дужан је, да начини пред својим имањем тротоар о свом трошку.
Одржавање тротоара у добром стању пада на терет општине.
Ча. 890.
Општински одбор по саслушању грађевинског одбора одређује какав се материјал у којој улици сме за тротоар употребити, а исто тако прописује шприну и нагиб тротоара.
Ширина тротоара с једне стране улице несме бити већа од у, целокупне ширине улице, нагиб несме прећи Зло тротоарске ширине.
Чл. 31.
За тротоаре у Београду не сме се никако употребљавати опека (цигља), а ломљен камел само у споредним улицама, за које реши ошштински одбор, по са-
слушању грађевинског одбора. ' Кад се по наређењу општинеке власти тротоари направе по одредбама овога закона, онда свака друга измена пада на терет општине.
Чала. 82.
а) Потребно подзиђивање приватних зграда усљед откопавања земљишта вршп се о трошку општине.
6) Исто тако дужна је општина у случају насипања улице кад би се која зграда затрпала, да подигне пред њом потпорне зидове на довољном остојању због светлости.
Чала. 88.
У вавдушном простору до (лва и по) 2'/ метра висине над тротоаром, не смеју никакви стални делови грађевине, нити икакви други предмети испадати ван регулациона линије, као на пр. прозори и оквири, надстрешнице, стубови, степени, Фирме, лампе, Фењери и други слични предмети,
Изузимају се од овог правила:
1. Атуле, које се могу испуштати до 10 см.
2. Соклови (банци) који се могу испустити до 15'см.
8. Портали који се могу испустити до 15 см,
4. Соклови ризалита који се могу испустити до 30 см.
5. Балкони који морају бити удаљени од суседне границе најмање 1 м.
Ча. 84.
Надстрешнице, веранде, балкони, могу се преко впсине од 297, м. правити само под овим условима:
1. Балкони и еркери морају бпти од несагоривог материјала п на каменим или гвозденим конзолама постављени. 2. Са надстрешница, балкона, мора се вода спроводити кроз цеви.
8. Балконп и еркерп морају имати наслон или ограду од гвожђа, камена или зида.
4. Балкони, еркери и веранде могу се само за Гл м. испред фасаде испушталти.
5. КЕркери не могу се правити у улицама ужим од 12 метара.
еркера и веранди,
Чл ОБ:
Темељ грађевине, као и потпорни зидови могу постепено улазпти под површину улице и ван регулационих линија. Подрумски прозори могу бити у хоризонталном правцу у тротоар до 0,40 м. ван регулационе линије, но у том случају морају исти бити затворени гвозденим решеткама са пречагама које су размакнуте највише 8 см. Решетка мора бити потпуно у једној истој висини са тротоаром.
Темељ не сме излазити ни у ком случају више од 1 м. изван регулационе линије.
Чала. 86.
Празни плацеви н баште од стране улице морају бити ограђене укусно каменом илп гвозденом оградом Дрвена ограда може се употребити само онда ако је изведена у извесним укусним формама.
Не 8 и.
Висина ограде не сме бити мања од 17, метра
Чл. 88. Врата и капије са стране улице морају се тако наместити да се унутра отварају. Ча. 89. Жива ограда не сме се по варошима подизати,
Чл. 40.
Све зграде које нису бар 2 метра удаљене од улице морају имати олуке са стране улице па стреји или под стрејом од метала или другог несагоривог и
"од воде непробојног материјала.
Ча. 41.
На суседни плац не сме вода с крова кашати или отицати. Чл. 42.
Вода са крова одводи се цевима у тротоар и то тако да цеви нису на сметњи.
Ча. 48.
Диреци, тедеграфски и телефонски, као и они за електрично осветљење, по улицама града Београда морају бити постављене дуж ивице тротоара од ливена гвожђа пи толико високи да прге спроводне жице буду најмање на висини од 4 метра. За остале вароши и варошице, важи исто али диреци могу бити и дрвеви.
Ако се пак жице спроводе преко кровова зграда, онда диреци морају бити довољно утврђени и тако удешени, да се усљед њиховог намештања не нанесе ни-