Српски технички лист

вРОЈ 6 остојања транспорта, врсте транспорта, јединичне цене, а најзад и целокупан предрачун коштања извршења земљаних радова, што ћемо ми у једном примеру, а за ошште предходне радове и показати, изводећи практички све оно, што смо до сада овде теориски показали.

Пример :

За повучену и утврђену трасу у уздужном профилу, а између природних граница транспорта, од кил. 10.000 до кил. !1.450, да изнађемо најцелисходнију поделу земљаних маса, које се за утврђење планума повучене трасе морају преносити, израчунавши уједно како делимичан, тако и целокупан предрачун коштања извршења свију земљаних радова, за случај кад се попречан нагиб терена занемарује, а за нормалан попречан профил С. Д. Ж. (ел. 1..

Ми ћемо овде укратко да покажемо природан ток појединих послова, који се једно за другим имају извршити, а тај је ред следећи:

1) Образовање профила површина;

2) Обравовање профила маса;

3) Утврђење подеоне линије;

4) Одређивање тежишних линија маса;

5) Одређивање величина појединих допуњујућих се делова маса;

6) Састављање предрачуна целокупних трошкова земљаних радова, у виду таблице по нарочитом обрасцу.

Ми се нећемо упуштати у детаљан опис свега овога, но ће мо укратко описати целокупан ток послова, а из саме конструкције на табли У види се јасно, како образовање појединих профила површина и маса, тако исто и одређивање подеоне линије, па и сам образац за таблицу целокупних трошкова извршења земљаних радова. у

Уздужан профил је као што видимо нацр-

тан у размери за дужине !:5000 за висине [:950. Утврђена је траса на дужини од килом. 10.000 до килом. 11! 450 са наром од 5 у у Остојања између нопречних пресека, узета су стална и равна 50 м.

Образовање профила површина бива лако помоћу размерника за израчунавање површина, који је на истој табли нацртан, и то тако даје | мм. = 29 м“, ако ов само захваћена висина ћ у уздужном профилу пренесе од Одо Х, иу тој висини захвати одговарајућа, хоризонтала, између параболе и одговарајуће праве за усек, или за насип, и та величина пренесе на одговарајућем месту попречног пресека у виду ординате за насип наниже, а за усек на више. Крајње тачке ових ордината састављене, дају

НИВЕЛИСАЊЕ МАСА

СТРАНА 129

нам профил површина. Да би конструјисали проФил Маса, морамо се сетити да је величина масе између два суседна попречна пресека, равна половини збира величина површина истих пресека, умноженој са њиховим остојањем овд = 50м. Као што смо напред видели, ми можемо и ове величине маса графиски преставити. Ми лако налазимо половину збира величина попречних пресека графиским путем, помоћу редукционог угла, и ако хоћемо, да нам иста дужина, преставља уједно величину масе између оба суседна попречна пресека, то би нам тада, ! мм. ове дужине престављао 2:50 = 10 м“ масе, но како би нам тада линија профила маса, била јако развучена, то ће мо на нашзгм примеру узети, да нам половина од половине збира величина површина попречних пресека преставља масу, то нам тада ! мм. ових дужина преставља (2.50). .2 = #00 м' масе. Сад је према томе врло лако образовати профил маса, треба само сабрати обе суседне величине површина, попречних пресека, и од овога збира узети на редукционом углу У“, И почев од тачке О пренети исту до тач. 1. Затим идућу овако нађену величину пренети од 1 до тачке 2 и т. д. Из ових тачака, повлачењем хоризонталнах до пресека са управнима, из одговарајућих попречних пресека, добијамо поједине тачке профила маса, па дакле и сам проФил маса.

Ради утврђења подеоне линије за најцелисходнији размештај, морамо поставити условну једначину. Ако је подеона линија тако повучена, да на оба краја има недостајуће масе П,ир,, то би нам условна једначина за тај олучај била:

дању рта прага прав и

Да би нашли бројне вредности горњих количина, ми за новучену подеону линију одредимо познатим начином приближно тежишне линије маса и величине истих, и према тим датама, а номоћу напред показане графиске таблице за јединичне цене транспорта, изналазимо одговарајуће бројне вредности горњих количина а, и а, стављамо према месним околностима а нарочито према даљини места од куда ће се недостајуће земљиште довличити, и ово нека је у оба случаја а, = а, = 60 пара. По замени свију ових вредности видимо, да ли и укоме смислу треба нашу подеону линију померати. Ово испитивање бива врло брзо, и на тај начин за узети пример утврђена је подеона линија ММ за коју је условна једначина а, Ни, фи, фи; кб ду Ги, + пи, + п, + 60 + [29 +=6) - (17 +=5) -Е (28 + 5) ~ 60 + 33 31 = 24 или 150 148.

Кад се утврди подеона линија, тада. се одређују дефинитивно тежишне линије појединих