Српски технички лист
у
БРОЈ 6
К. Живковић = ве је да управиц одбор треба појачати.
(в. Ивачковић — Поред управног одбора пма још
два лица која су радила на овој преставци, а требало
би п њих придодати управном одбору.
Пошто се пико више није јавпо за реч, председник ставља ово пштање на гласање п већином гласова решено да сам управни одбор однесе преставку.
. Ковачевић — Пита ко ће потписати преставкуг Мисли председник п секретар.
В. Вуловић — Тражи ла се на копији потпишу сви чланови који су бпли присутни.
Андоновић — Предлаже да један примерак пот-
о вајее ве
СИТНИЈЕ БЕЛЕШКЕ
СТРАРЋА 189
пише председник са секретаром, а други чланови удружења. Прима се овај предлог.
Библиотекар саопштава скупу да је г. М. Милашиановић пнепектор железничке дирекције, поклонио друштвеној библпотеци следеће дело:
Рле Капанатипо дег Чауошзећеп Отап— ПопапЕђепеуоп Јоћ, Хер. брапшђацет-: а; једна свеска са једпом фотографском картом.
Скуп прима знању ово и изјављује блатодарност.
дародавцу топлу
За тим је састанак закључен
СИТНИЈЕ БЕЛЕШЊЕ.
ИСПИТИВАЊЕ ПРЕЛОМА НА. ЈЕДНОМ ЖЕЉЕЗ. МОСТУ
САОПШТИО ВЕЛ. АНТИЋ.
Швајцарски жељезнички журнал доноси извештај 0 јеллом интересном пепитивању, које је не давио извршено на липији Бери— Луцерна. у Жељезнички мост који је израђен 1874 године преко Еме није био у егању више да подмири захтеве увећаџог саобраћаја и требало га је прошао године заменути новим мостом, Дирекција швајцарских жељезница користи се том пршликом п науми да изврши најтачпије н крајње пробе у погледу балпдиости и отпор евију долова гвоздене конетрукције, 10 да тиме проучи и сво Фепомене који бо се на доловима моста поравњивати све до опог тренутка, када се мост буде срушио — скрг'ао. ј
Разуме се да је ово дирекција учипила у ипгоресу науке | _и да је жртвоваја металпу конегрукцију у интересу будућих
грађења гвоздених мостова,
Пепитивање било је тим ингеревиије, што је овај, мост био у својој конструкцији посве апалог ономе мосту Меихенштајпском код Базела, који се срушно 1891. године и чије су нам посљедице познате.
Мост, који је био намењен да св упишти, био је кос, имао је распопа 48 метара а висина главних носача износила је 6 метара.
Иепитивање је извршено на следећи начин: мост је издигнут, пренесен на обалу и престављен на чегири подупирача од бетона, који су били изидапш над терсном само 50 (педесет) сантиметара. Материјал којим је оптерсћењо вршено, састојао се из шина које су правилно у слојевима биле положене и шљунка који је озго на шинама пасут.
Мепштивању су присуствовали представници жељезпичког департмана, представници главних друштава швајцарских жељезница и изасланих. Француских меточних жељезница иБ Париза, а поред њих и велики број нижењера.
93-ег Априла отпочето је оптерећавање моста, тако, да је изјутра 94. Априла оптерећење достигло већ 11700 килограма за уздужни метар па једну половину отвора; а затиг и оптерећење додатком шљунка продужанано до 13200 килограма па уздужни метар Од почетка па до краја испитивања, оваки део у металној копструкцији био је најпажљивије осмотрен; пајтачније су мерена и беложена сва угнућа и превијања. Ове мере показивале су из тренугка за тренутком сво значајније деформације. Главни носачи повише се — углуше — у њиховој средини за неколико сантимегара;
__кипуг,
вертихале се иекривише, једне у једном правцу по друге у облику латишеког 5. Овде и опде приметише се мале пукотине. Међутим ни једна од ових повреда или ових поремећаја није захватила ванредне размере ш било је по све немогуће рећи и одредити, на којој је тамци највећа опасност да ће се прелом — прекио, катастрофа — догодити т.ј. да ли ће почети пуцати и раскидати се прсо главни носачи, да ли дијагонале, да љи пак вертикале.
Шред нече тога дана, продужено јео даље оптерећавање, додатком једпог слоја шшпа. Око 6 сати по подне рад је прето да се продужи сутра лап 95. Априла у 7 и по чавова изјутра Око 9 часова пре подне шљунак је опо сасвим панешен по шинима а до половине отвора моста. Уздужни метер овог дела моста био је тада оптерећен са 11000 килограма. Један теретни воз у коме су запрегмуте три локомотиве са тепдерима произвео би на овом мосту у овој прилици оптерећење од 4400 кизограма па уздужни метар.) Затим. све опег продужавало и даље оптерећење папосом шљупка
али, како су нагиби заузели боли већ гакав облик, да се
шине, више нису могле по пова па шљунак полагати, то со је насппањо продужило до идућег поља. Деформација верти-
кала ш дијагонала се покећаваху; могли су се чак голим оком
да примете како посгупно наступају; слабе деформације такођс су се примегило на горњем појаву таван носача. Алп, при евем том, нико од експерта, шше могао још казати, на
ком ће со месту прелом догодити ни када ће се десити. Међутим, када се мост скрао, сваки је од ипжењера признао, да пије приметно на коме се месту прво катастрофа лесила.
У оваким околкостима, експерта слегну раменима и реше св да обгану ту и да чекају цео дам те да виде шта ћо битњ, кад па једанпут у 9 часова и четрдесет мипута загрмо страховнти тресак, а мосг са доњим појасевима главних носача лежаше на земљи Џрелом — кр'ање — моста једва је трајало једну секунду. То сс је девило тако пагло и са тако мало цредказинх знакова, да је само мали број гледаоца својим очима то приметио. Већина ипжењера била је окупирапа другим радовима а пе само осматрањем, тако да им је нагли и страховити пресек само скренуо пажњу на опо, што со већ давно десило.
И шта“ мислите, каква колосална деструкција моста у овом тренутку %! Само фотографски снимци. који су одма извршели, у стању су да нам даду идеју о разорсном мосту који је најзад подлегао утицају све већег и већег оптересћоња.
По свим знацима изгледа, да је прелом произашао усљол
недовољног отпора вертикала а и дијагонала прогиву оави-
20%