Српски технички лист

ОТРАНА 1924.

На ову преставку удружење је добило и одговор од господина Стевана Здравковића, Министра грађевини. Овај одговор тако исто штам пан је у нашем органу, где сте имали прилике и читати га. У њему је инжењерско удружење добило моралне сатисфакције. Са највишег меоста. потврђују се наши паводи. Господин Министар вели: «Слажем се у свему са оправданим мишлењем и неоспорним разлозима који су у овој преставци изложени,» и даље: «како је крајње време да се на, материјално унапређење чиновника грађевинске струке обрати нужна пажња, јер су они то својим радом давно заслужили» У овим речима одлучно је речено оно, што је требало давно да загрева све Факторе, којима је било поверено да дају правац техничкој грани у Србији. Ми овај акт помињемо нарочито, као један нов аргуменат па који ће се инжењерско удружење моћи наслањати у својим праведним захтевима.

Ради бољег и лакшег уређивања нашег листа образован је из управног одбора нарочити редакциони одбор, који би с уредником радио на његовом подизању. Пошло се је дакле и у уређивању нашег листа путем, којим ће се он знатно побољшати и по садржини и по времену излажења. Сви ви имали сте га пред собом и сложићете се с нама“ да се већ у овој години осећају знатни успеси.

На прошлогодишњем главном скупу покренута је опште заслужна мисао да се подигне инжењерски дом. Тада сте имали прилике чути, којим се путем мисли остварити ова лепа замисао. Према тада изнесеном програму листе су пуштене. Ну, за сада, не могу се сазнати тачни резултати, јер је за извођење овог нужно времена. Толико можемо констатовати: да. су неке листе попуњене и надати бе је да ћемо у овом раду имати успеха.

Сем до сад поменутих радова било је на редовним састанцима још предлога: да се приступи израђивању појединих законских пројеката, који су или застарели или се показали непрактични; као закон о лицитацијама, експропријацији, регулисању река ит. д. Поднесен је предлог, да ' удружење узме иницијативу, за састављање једног програма свију техничких радова у Србији, који би се имали извршити у току неко'иких година. Покренута је мисао да се приступи израђивању наше техничке терминологије.

Сви ови предлози, важни и корисни за нашу струку, нису се могли претресати у појединостима само због недовољног "времена.

Из досад изложених радова излази: да, је за инжењерско удружење година 98-94, година озбиљна рада. Карактерна црта ове године јесте:

ИЗВЕШТАЈ УПРАВНОГ ОДБОРА

БРОЈ 6

активност у свима правпима. За доказ овога служе побројани радови, а речито тврди и број редовних и одборских састанака. У овој години било је 30 редовних састанака, и 20 одборских, бројеви сада први пут постигнути.

Али ма колико да се је радило у овој години, инжењерска грана захтева од инжењерског удружења да досадања акција иу будуће пође истим правцем а у још већим размерама. Јер што се је годинама кварило, не да се поправити ни за годину, ни за две, три године. Досадање неправилности моћи ће бе исправити ако у низу година будемо имали и пожртвовата, и воље ка искреном и озбиљном раду. Упућивати удружење тим правцем, аманет је који предајемо данас новом одбору, а с тврдим убеђењем: да омо у нашем раду у овој години увек били руковођени, само жељом, да инжењерско удружење поведемо путем напретка.

Дозволите нам још да поменемо, да је у овој години повећан број наших чланова. Сада бројимо 9 нових чланова; и то: г.г. Михајла, Михајловића, рударског инжењера; Венцеслава Чихага. инжењера Министарства грађевина ; Светозара Недељковића, машинског инжењера; Симу Катића инжењера; Драгутина Ђорђевића и Милорада Рувидића, архптекте Министарства грађевина; Венцеслава _ Вишека инжењера Министарства грађевина; Гашпара Бекера. архитекту и Михајла Илијћа општинског инжењера.

Најзад сматрамо за особиту дужност да изјавимо дубоку благодарност господину Стевану Здравковићу, нашем Министру, који је својом вибоком одлуком: да чланови имају десетодневно осуство и бесплатну вожњу на нашим желозницама — допринео те смо данас у овако лепом броју; г. г. Милану Андоновићу, професору Велике Школе; Миши Марковићу и Милану Милашиновићу, инспекторима, железничке дирекције, Лази Димитријевићу, лекару, који су својим поклонима умножили нашу библиотеку.

Немање смо дужни да изјавимо своју захвалност овима Факторима, чијим је заузимањем указана нашем удружењу овогодишња државна помоћ.

Још се данас сетимо да бмо у овој години изгубили у Љуби Николићу, Андреји Андрејевићу и Анти Чиголи, три добра друга Нека је вечити мир њиховом пепелу.

5 Јуна 1894 год.

у Београду. ПОДПРЕДОвДНШ: Проф. М. Ј. Андоновић

СЕКРЕТАР :

Мил. Павлићевић ЧЛАНОВИ УПРАВНОГ ОДБОРА:

Светозар. Ивачковић архитекта, Коста Јовановић, Влада Тодоровић, Коста Н. Живковић, Јован Ковачевић, В. Н Вуловић инжењери.

фр фи