Српски технички лист

БРОЈ 7

Е дозвољено напрезање на истезање на ! см“. | дозвољено напрезање на смицање на ! ом“.

Ва 10-губу сигурност треба узети # = 1,3 вгр., «= 1.6 кгр.

5) Када су обални зидови нагнути, онда се санграчи праве обично управно на правац притиска (ел. 42. и 48..

Шипови се пре употребе морају огулити, да би лакше улазили у земљу; бељика може на шипу остати. Глава. шипова израђује се обично као четвртасто зарубљена пирамида или као зарубљена купа. Ако се могу набавити обли шипови, овда је то добро, јер су они понајбољи за побијање; ако се пак могу добити само отесане греде са оштрим ивицама, то се ни против њихове употребе нема шта приметити.

Главе шипова треба карикама, оковати, када се побијају са тешким маљем, који пада са велике висине; оне треба да су конично сужене у размери !: 10. Карике треба да су израђене од влакнастог гвожђа и најмање 2,5 ом. дебеле и 6 до 8 см. високе, а кад је маљ здраво тежак, онда најмање 5 см. дебеле и 10 см. високе.

За шипове, који се тешко побијају, добре су карике назначене у сл. 44.

Шипови 3—-4 м. дугачки треба да суу средњу руку 20—94 см. јаки, до 5 м. дужине 25 см. а преко 5 м. дужине треба дебљини додати за сваки метар веће дужине по 1,5 см.

По Пероне-у треба шипови од 4,8 до 5,8 м. дужине да имају јачину од 26 ом. а за свака 2 м. веће дужине, да су у ровитом земљишту за 6 см, а у чврстом земљишту за 3 см. јачи.

Дебљина шипова може се одредити и 06расцем и то:

4 = 19 + 3! или а = 15. 9,181

где је 4 дебљина шипа у сантиметрима, а ! дужина шипа у метрима. .

Као дозвољено оптерећење шипа на 1! ом. горње површине може се узети:

у ровитом земљишту = 20 кгр. у чврстом земљишту = 10 кгр.

Дужина шипова може да буде до 18 м., али она не би требала да је већа од !2—15 м., јер се тада Фундирање може јефтиније извршити на, који други начин.

Дужину шипова треба одредити побијањем пробних шипова.

У Француској, Енглескоји Холандеској нису ретки случајеви, да се попречни прагови при конструкцији сантрача од шипова сасвим изоставе, пошто они нису потребни за изједнача-

КОНСТРУКЦИЈА САНТРАЧА И ЊИХОВА УПОТРЕБА

СТРАНА 149

| вање притиска као при лежећим сантрачима, ;,

цељ је попречних прагова једино та, да одрже уздужне прагове у једнаком одстојању и да

| спрече њихово одмицање у страну. Како пак

тежња ка таковом покрету управо и не постоји, то се и изостављање попречних прагова може сматрати као оправдано.

Међу необичним конструкцијама има и такових, код којих се патос од талапа сасвим изоставља, као и при лежећем сантрачу. Но против тога говори та околност што се веза зида у доњим слојевима може лако да раздвоји пре стврдњавања малтера; па ако би сантрач био случајно подлокан или подривен, то би зид усљед тога остао слободан и могао би се од честим одвалити и срушити.

По правилу требало би шипове побити са свим у природно земљиште, те да зид почиње одмах од корита речног, јер слободан положај шипова — и ако у погледу превијања не постоји опасност, — има пак ту ману, да их текућа, вода временом напада и наједа. Оно се истина, у таковим случајевима простор између слободних шипова испуњава каменом, али се и тај камен може лако да испере п подлоче (ел. 45.)

Моћ ношења шилпова,.

мани

Један шип од 25 см. у пречнику оптерећује се обично само са 1000 кгр., а шип од 35 см. пречника само са 7500 кгр. а у крајњем случају са 25000 кгр., односно са 50000 кгр.

По беалит-у може да носи један шип 26, |, када се побија вештачким макарама, и кад, после 10 удараца са 3,5 м. висине пада и 625 нгр. тешким маљем, или при употреби ручних макара са !,20 м. висине пада и истим маљем али после 30 удараца — утоне још 12 ом. а кад је маљ 100 кгр. тежак, онда ипак још 17,5 |.

По Пероне-у важи као правило, да се шип може само онда сматрати као сталан, када после неколико ватра од 25—980 удараца са маљем од 300. кгр., који пада са висине од 1,50м. не утоне више но 1—6 мм. за једну ватру.

Моћ ношења шипова одређује се по следећим обрасцима:

Ако је да тежина шипа у кгр., () тежина маља у кгр. ћ висина, са које маљ пада, у мм. Р највеће оптерећење у кгр. које шип може да издржи, а да не утоне дубље, Р

р = дозвољено оптерећење у кгр., при чему се т. узима = 8 до 4 према важности грађевине,