Српски технички лист
БРОЈ 6
БИБЛИОГРАФОКЕ БЕЛЕШКЕ
СТРАНА #168
БИБЛИОГРАФСКЕ БЕЛЕШКЕ. Ме
( бАопШтио
Мил. ПАВЛИЋЕВИЋ ИНЖЕЊЕР.
>
Металургија челика. од Неплу Маллоп Ноуге-а, проФесора у Бостону, превео на Француски Осбауе Носк, инжењер из Белгије. Књижара: Вапдгу еђ Сје, вањешв. Кце дез Запиз-регев. 15. Ратзв.
Дело Нојуе-ово бави се искључиво челиком, дајући укупан преглед свега што је изречено ји написано о чедику у свима индустријским земљама. Читалац ће наћи у њему све нужне теоријске п практичне податке.
У питањима теоријским ппсац је јасан и сувремен, третирајући их с необичним познавањем ствари. На неким местима износи мишлења појединих писада, која су једна другом сасвим противна, ш из тога не изводећи закључке ни сувише превремене ни апсолутне — оставља често читаоца да сам о томе суди.
С практичне стране дело заслужује нарочату пажњу. Ноуе дискутује, свестрано, разне начине за добијање челшка, справе и шипове појединих енсталација, металуршке детаље; износи податке основане на циФрама, који су црпљени из самих Фабрика. Његови метрички подаци о количини, каквоћи и о времену, од велике су вредности за практичара,
Само је дело такве природе да није могло бити добро без велике компилације. Али највећи део. у коме је дискусија података добијених из других држава потпуно је оригиналан, као и подаци основани на његовим, сопственим опитима.
У Француској је друштво за потпомагање домаће индустрије признало велику вредност овог дела наградивши писца са 8000 динара.
Гвоздене нонструкције, од Спу Ге Виз-а, шбтајт1е5-Портишпегјтев гбишев (апстеппе шајвоп Опапи), Кие Запи-Вепоћв. 7. Рата.
бту Ре Вија написао је ту скоро дело под горњим насловом, у коме су поједина питања вулгарисана, те се може сматрати као прво у своме роду међу до сад штампаним. Дело обухвата не само гвоздене конструкције у Француској, већ и важније грађевине подигнуте у другим земљама.
' После кратког обавештења о ливеном и ковном гвожђу и челику, као увод у књигу, писац прелази на сам предмет п дели га у два одељка. У првом су гвоздеви мостови, а у другом гвоздени кровови.
У првом одељку као најважнијем, а у Гглави, почиње са класификацијом мостова и генералним проматрањима која су општа за све гвоздене мостове. Тако, у овој су глави: дефппиције главних мостових делова;
тоа
рачунање, услови за грађење и пробе; метал који ће се употребити као и тип; оптерећења твоздених мостова и најзад разни типови за монтажу. -
После ових општих проматрања, писац, у Џ глави, прелази прегледно важније саграђене мостове од ливеног гвожђа, како жељезничке тако и друмске.
У 11 глави је опис мостова од ковног гвожђа по-
дељени у две категорије: независне конструкције (сопзЕтисћопз5 тадабрепдалњев, ВаЈкеттасег) “) и зависне. %%) Свака од ове две категорије пма пододељке у којима су: жељезничке и друмске грађевине ; мостови за спро-
вођење каналске воде (роп 5 -сапаих) и мостови, — аЕВаље дукти (роп!5-адиа ис). Инт антна, је портија у којој
г "разног система, амерички мостови, мостова са консолама који узимају маха све више и више за велике распоне.
У ТУ глави су европски и амерички висећи мостови; у У покретни мостови од којих су описани: мостови покретни око хо нталне осовине (ропћз 1ехала), око вертикалне осовине. (роп5-бопгпал 5), премеснице (ропћу а бтапзрогдецт) и др. а 23
1 глави, пошто је писац изнео главне узроке кварењу, случајном рушењу гвоздених конструкција, и изнео срества да се то спречи — прелази на рушење мостова нужно у ратном времену. Ово последње питање одводи га пак на интересантне задатке о брзом извођењу комуникација помоћу војених мостова, који се лако расклапају пи транспортују.
У другом су одељку гвоздени кровови као најраспрострањеније гвоздене конструкције после мостова. У П је глави опис зграда подигнутих за прошлу париску изложбу, које су највеличанственија манифестација у металичној архитектури. А у Ш су глави неколико црквених зграда.
Најзад у ТУ пи У глави су кровови за жељезничке станице, тргове, стоваришта, галерије и музеуме, поворишта, индустријска постројења, велики магацина и метални станова.
Дело је од неоцењене вредности за инжењере, јер у њему прибрано све што је растурено по стручним часописима и опширним делима.
#) Под овим именом разумеју се гвоздене конструкције које изазивају на стубовима само вертикалне реакције. У ове конструкције долазе: носачи слободно подупрти на крајевима, континуедни носачи, носачи подупрти између крајева, носачи у виду консода и т. Д.
#%) Код зависниг конструкција тежина стуба има удела у савлађивању савијања конструкције, а изазивају на стубовима и хоризонталне реакције. У ове конструкције убрајају се: висећи мостови, лучни мостови ит. д.
по =] += +=