Српски технички лист

ОТРАНА 188

треба да остане празнина од најмање 3 бантиметра, да би се дрво могло што брже осушити; но много је боље, да овај размак буде 10, 15 па и 20 см. Код овако широких размака, морају се празнине на крајевима стубова и то бар на горњем (узводном) крају затворити, да би се продирање санта предупредило.

6. Босници (нем. Фе Зређе, Франц. Је јашађе, је сопфгећеће, енгл. ће“ земни], који служе за даље укрућивање стубова. против хоризонатних сила. Код простих стубова ови се косници намештају сб“чно између појасева и завртњима утврђују, при чему се или само они засецају или се нешто и шипови засецају (ел. 1. и 3., и са појасевима, споје као у сл. 7.

Код двогубих стубова ови се косници намештају између оба реда шипова. Код обложених простих речних стубова морају се они наместити на облогу, али се у том случају лако одбијају, због чега је боље да се никако и не намештају.

Понекад се облога прикива косо, да би талпе уједно дејствовале и као косници, али се тада лакше дешавају повреде од леда.

7. Ледоломни (нем. Чег Ејвђашт одег дег Евргаћј, Франц. је сћареаџ тепе, вигл; #ће

'епдег == ђеалп). Ако је навала леда велика, и ако се не постројава нарочити ледолом, онда је целисходно, да се на потпорном (косом) шипу утврди још један нарочити шип, такозвани ледоломни шип, који се у случају, када га лед повреди може лако другим заменити. Ледоломна греда са потпорним шиповима, обично се окива гвозденим лимом, а осим тога, се на предњој ивици утврђује завртњима или опонама још и једна шина (ел. 8. и 9.). Ова је шина или од пљоштог гвожђа, или што је много боље од угаоника или од омега — гвожђа. 4 о) Мен Члан 2, Двогуби стубови,

Двогуби стубови употребљују се код друм-

ских мостова само за веће распоне, а код же- |

лезничких мостова већ и код малих распона, једно с тога, што услед вертикалног притиска може да буде већи број шипова потребан, а друго, што су двогуби стубови много сталнији против сила, које дејствују у противном правцу моста, и што су исто тако и против превијања, много сталнији.

Код друмских мостова шипови се побијају вертикално, а код железничких мостова у нагибу 1:5 до 1:10 (сл. 14, и 15),

При томе се намешта или само једна преглавница, која се са шиповима спаја на начин као у сл. 17., или се наместе две преглавнице,

КОНСТРУКЦИЈА ДРВЕНИХ СТУБОВА ЗА ДРВЕНЕ МОСТОВЕ

БРОЈ 9

| које су са шиповима спојене непосредно помоћу

чепова, (сл. 18.), или се положе на мање преглавнице, које сваки пар шипова везују (сл. 19.); први је начин простији

Супротни шипови спајају се међусобно пајантама, (нем. дег есеј, Франц. Репбгегојве, енгл. ће шбегбе). Пајанте се постројавају или просто и са шиповима. спајају помоћу спона или завртања, која пролазе кроз пајанте по лужини (ел. 920.) или се намештају двогубо као кљеште и завртњима на шипове утврде (сл. 91.).

Код железничких мостова. са распоном до 6,00 метра. довољна је једна преглавница, а са распоном преко 6,00 метра потребне су две преглавнице. Члан 3. Стубови, који имају да издрже хоризоматан потисак.

Стубови потпорних и лучних мостова имају да издрже и хоризонатан потисак. Код друмских мостова са малим распоном могу се употребити и прости стубови; код већих распона и за железничке мостове и мањих распона потребни су двогуби, трогуби па и четворогуби стубови, којих се спољни редови шипова, побијају косо, како би хоризонатном потиску давали већи отпор. Код двогубих стубова, могу шипови допирати или само до ножице потпорних косника, (сл. 22.) услед чега се добија добар ослонац за коснике, или типови пролазе скроз Код трогубих и четворогубих стубова, спољни редови шипова, допиру увек само до ножице потпорних косника (сл. 92.).

Члан 4. Матакнути или мастављеми стубови.

Пошто онај део стубова, који се налази над малом водом, брже пропада (трулиј, но доњи део, јер је наизменце изложен влази и суши — то се стуб често пута саставља из два дела, и то из доњег. шли. основног стуба (нем. Фаз Стипајосћ, Франц. Ја раје == авве, енгл. (ће Гипааг поп ршпој) и горњег стуба (нем. дав Ођегјосћ, Франц. Ја рајве — ћаџфе, енгл. ће рег — (ревије); Код високих стубова, ова се конструкција примењује већ и због тога, што дужина шипова не би била довољна, за једноставни стуб. У том случају пак гледа се на то, да се горњи део стуба постави сасвим изнад велике воде. При обнављању једноставних стубова понекад се доњи део оставља као што је, јер се он обично добро одржи, па се тако једноставни стуб претвара у настављени. При јакој навали леда не употребљују се настављени стубови; а ако се то; ипак уради, онда се морају постројити нарочити ледоломи,