Српски технички лист

СТРАНА 218

Побочне површине сту ова добијају нагиб од 1 до ја Чл. 18. Крајњи стубови од камена,

Крајње стубове треба конструјисати по правилима, која важе за потпорне зидове.

Вертикални притисак усљед којег би дебљина могла нешто и мања бити, не узима све обично у обзир, јер он у ствари пре намештања носача и при оправкама у ствари и не постоји.

У средњу руку можемо ставити вредњу дебљину крајњег стуба са висином ћ, када је нагиб предње површине = по ћ,

_ђ= (0,30 — 0,86 п) Ћ.

Г. Ледоломи.

Чл. 19. Цељ ледолома, Када је навала леда велика, стубови су изложени јаким кваровима, а извршење оправака на стубовима скопчано је са врло великим тешкоћама. С тога се стубови често тиме бране, што се одвојено испред њих наместе ледоми или ледобрани (нем. дег Егађтесћег, Аег Е!зђоск,“ _ Франц. Је во Јата, Је Ђтјве-рјасе, енгл. «ће 1сеђгеаКег, Тће 1се"тата. Фће вегеат-ђтеаКех),

Дешава се, да се чак и испред камених стубова построје дрвени ледоломи.

Чл. 20. Саставни делови ледолома. Сваки ледолом састоји се у главноме од шипова, који

КОНСТРУКЦИЈА ДРВЕНИХ СТУБОВА ЗА ДРВЕНЕ МОСТОВЕ

су размакнути 0,80 до 1,80 метра, и који су.

горе спојени нагнутом преглавницом ном гредом, нем. дег Елзђајкеп,

љедољом-

. | дег Езађаша,

дег Казћоћи, Франц. Је сћареап теПпбе, ентл. |

«ће гепдег-ђеат). Ова преглавница нагнута је

према хоризонту под углом од 20 до 10 сте-

пени. Ледомна греда (прегл авница) спаја се са

шиповима помоћу чепова и утврђује се са гвозденим спонама или завртњима. Угао предње ивице ледоломне греде износи око 120 степени. Како ледоломни шип стубова, тако се и ледоломна греда ледолома окива гвозденом шином у виду угаоника; код мостова аустријских државних железница употребљено је на ту цељ Рупертово омега — гвожђе. Обим тога добро је, да се и лимом окују.

Ледоломна греда има при ударцу леда да противстане потезу на више у њеном подужном правцу. С тога је добро, да се доњи крај њен утврди између два шипа са завртњима.

БРОЈ 10

Дејство леда може се приближно на овај начин оценити. Ако у некој тачци А (ел. 41) дејствује хоризонатна сила Н, онда се иста меже разложити у једну силу Р у правцу ледоломне греде и у силу М, која је на горњу управна. Ако је ледоломна греда доле код В утврђена, онда ће чврста тачка примити силу Р. Сила КХ поделиће се на поједине оеслонце ледоломне греде по теорији континуалних греда; према томе произвешће силе, које наизменце дејствују на више и на ниже. Дакле дејствују и силе, које теже да издигну ледоломну греду. Највеће су силе, које дејствују на шипове с једне и с друге стране тачке А; ове силе напрежу шипове на превијање и преламање.

Највећма су напрегнути дугачки шипови, јер се најјачи ударци леда дешавају при великој води на горњем делу, а и због њихове велике дужине. С тога је целисходно, да се ти шипови епоје са осталима помоћу кљешта, (ел. 41). Још снажније дејствују кљеште, када се од краја А на ниже намести потпора (ел. 44). Код омањих ледолома може да буде већ довољно, када се последњи шип намести као потпорни шип (ел. 48).

Шипови се обично чувају од квара оплатом од 5 до 10 сантиметра дебелих талапа, које се завртњима утврђују. Но тада се морају при простим ледоломима изоставити потпоре. Косо прикивање талапа, како би исте и као. потпоре дејствовале (ел. 47) није саветно, јер је така облога изложена јачем квару.

Чл. 21. Широки ледоломи. Када су стубови, који треба да се чувају ледоломима, широки, онда се и ледоломи морају широко постројити, да би се лед могао довољно одбити од стуба. А и услед веће висине и јачег напада леда могу да буду потребни широки ледоломи у цели да постану јачи.

Тога ради се побију три, пет, па и седам редова шипова, који се посебице преглавницама споје. Преглавнице се постројавају или тако често, да санте не могу продирати, (ел. 45), или се површина обложи са јаким талпама (ел.

48). Са стране је корисна облога, да се санте не би могле заустављати.

Редови шипова могу се изнутра лако спојити кљештама, пајантама и потпорама.