Српски технички лист

БРОЈ 2 ПРАВИЛА

2. Према месним околностима општи распоред конструкције у попречном пресеку биће један од ових;

а) Сви главни носачи лежа у склопу коловоза и пешачких стаза (дакле испод мосног пода) и на њима леже директно саставни делови коловоза. 6) Склоп мосног пода састоји се из једног система уздужних и попречних носача; на уздужним носачима леже директно коловоз и пешачке стазе а попречни носачи служе за пренашање оптерећења на главне носаче.

Главни носачи у овом случају могу лежати:

0) испод мосног пода; тад се према ширини моста и оптерећењу одређује број главних носача, који се симетријски постављају према, осовини пута;

6) изнад а изван мосног пода тако, да стрче на коловозом;

у) изнад а између делова мосног пода тако, да одвајају коловоз од пешачких стаза.

У оба последња случаја има свега два главна носача. Који ће од наведених распореда бити усвојен — зависи од месних околности.

Чл. 3. Подела мостова,

Према величини саобраћаја, величини прелазног (покретног) оптерећења и општем значају деле се гвоздени мостови по градовима и путовима Краљевине Србије у три врсте.

У прву врсту спадају сви мостови по већим градовима и њиховој непосредној близини, па ма ког распона били и сви мостови већег распона од 40 м. на свима јавним путовима.

У другу врсту спадају мостови распона до 40 м. по мањим градовима и на државним и окружним путовима.

У трећу врсту спадају мостови на среским и осталим јавним путовима с распоном мањим од 40 м.

Ча. 4. Оптерећења,

А. Стално оптерећење састоји се из сопствене тежине гвоздене конструкције и мосног пода а осим тога и из тежине једног слоја снега или леда преко целог мосног пода од 80 ~ 100 кгр. на ! м“ основне површине.

В. Покретно — прелазно — оптерећењв, које ће поред сталног оптерећења служити као основа прорачунавањима главних носача гвоздених мостова, двојако је, и. то:

ај људска навала како на пешачким стазама тако и на коловозу;

6) највеће могуће нагомилавање теретних кола на коловозу и једновремено људска навала,

СТРАНА 29

на пешачким стазама и незаузетим деловима, коловоза,

За поједине врсте мостова (види чл. 3. ових правила) важе ова покретна оптерећења:

да прву врсту.

[. Људска навала од +60 кгр. на ! м“ мосног пода.

2. Двоосовна теретна кола (дакле са 14 точка) укупне тежине 12 при којима износи: товарна дужина 7'8 м., товарна ширина 2'5 м, остојање осовина 3':8 м., остојање (ширина колосека) 1'6 м.; запрега се састоји из 4 коња укупне тежине 3 | на дужине од 7'2 м. (види слику |. на приложеном листу 104).

За другу врету.

1. Људска навала од 400 кгр. на | м:.

2. Двоосовна теретна кола укупне тежине 65, при којими износи: товарна дужина 5'4 м, товарна ширина 2:4 м., остојање осовина 2'8 м., остојање точкова 1'5 м.; запрега се састоји из 2 коња упупне тежине 1!:5 |. на дужини од 3'6 м. (види сл. %. на приложеном цртежу).

За трећу врету.

|. Људска навала од 340 кгр. на 1 м'.

%. Двоосовна теретна кола укупне тежине 3 |, при којима износи: товарна дужина 4'8, товарна ширина 2'3м, остојање осовина 2'4м, остојање точкова 1:4 м.; запрега се састоји из 2 коња укупне тежине 1:01. на дужини од 3:28 м. (види сл. 8. на приложеном цртежу).

При прорачунавању уздужних и попречних носача и мосног пода узеће се:

а) За мостове прве врсте један парни ваљак, при коме предња осовина тежи 4 | а задња [2 |. остојање осовина 3':5 м. (за остало види ол. 4. на приложеном цртежу).

6) За мостове друге врсте једна двоосовна, теретна кола !-ве врсте.

у) За мостове треће врсте једна двоосовна теретна кола 2-ге врсте.

У сва ова три случаја узеће се, да теретна кола односно парни ваљак иду средином моста

или за '/, ширине коловоза а пајвише за 0:8м.

од осовине моста у страну.

Гвоздени мостови који би се подизали с обзиром на доцнији жељезнинки саобраћај морају се прорачунавати и конструисати још и према тежини возова и нормалном профилу те

жељезничке пруге.

С. Дејство ветра на гвоздену конструкцију определиће се под претпоставком, да ветар притискује на | м“ вертикалне равни са 270 кгр.