Српски технички лист

ИН А ЕУ

ОТРАНА 44.

одредити притисак на скелу ма у којој тачци; то се лако одређује графички. Свод се подели у произвољан број дблова приближно једнаке ширине, тежине тих делова — које су сразмерне дебљинама — преносимо на једну вертикалну праву. Кроз крајње тачке појединих одсечака — повлаче се паралелне са правима, која са нормалама интрадоса (потрбушине) 4,4,.... заклапају угао трења ф. Најлакше је конструисати угао ОМР = > и повући дотичне праве управно на полупречнике, чије крајње тачке одстоје за дуж ОРод тачака 4, 4,.... Ако се сад између ових правих повуку из тачке Н паралеле ка нормалама или полупречницима на средине делова АА'. А'А,... онда нам оне представљају притиске, које поједини делови свода на скелу врше.

да тим се у свод удрта линија вирижног полигона (5 ие); по томе је 5'0, | НЕ Г, КО, | БА... по | ОУ Ваке | ЈН и те д. Ако се линија верижног полигона сувише приближује р унутарњој површини свода, права Н'Ј' не одређује се олако, као што је мало час описано, већ се повлачи паралелно ка СК (ел. 8.) и тад је А,О, констант, и узима се 2—5 сантиметара. Од извесног места почев појављује се у своду негативан притисак. Но како је истезање у камену немогуће, то се сматра, да је од тог места пошав притисск раван нули.

8. Својства терета.

1. Џритасак опада, пошав од темена свода ка ноги — основи, ако се дебљина свода не мења нагло, на махове.

2. На спојници двају слојева притисак је већи, јер се ту правац мења за угао према ф. На овом се месту притисак концентрише, који се при изложеној конструкцији дели на усвојену ширину подеока. При бесконачно танким подеоцима појављује на томе месту притисак концентрисан на једну тачку, који одговара чвору верижног полигона. У ствари није могуће притисак конценсан на бесконачно малу површину, он се у ствари дели на већу површину, условљену еластицитетом материјала. Крива линија која представља притисак на скелу, бива, на том месту континуивна али конвексна; линија верижног полигона продужује се без преломе.

3. Пошав од темена сводс ка ножицама (основа) слојеви се, по своме дејству на скелу, могу поделити у ових 5 врста:

1. Клизећи слојеви.

П. Слојеви, који сами себе носе, дакле не извршују никакав притисак на скелу.

Ш. Слојеви са концентрисаним притиском. ТУ. Олојеви, који теже обртању. У. Слојеви, који сами себе носе.

Од ових свију неки се у пракси не узимају у обзир. Горњи слојеви, ближи темену, спадају увек у 1. или Џ. врсту. Слојеви П. и ТУ. врсте појављују се увек заједно једновремено.

СКЕЛЕ ЗА СВОДОВЕ КАМЕНИХ МОСТОВА БРОЈ 8

4. Максимум притмеска.

Нека је свод довршен до тачке А (сл. 8.) и притисци на скелу нека су представљени дужима НЈ,, Ја... (ел. 5.). Ако се свод настави за извесан део, чија је тежина НШН,, онда се притисак добија повлачењем праве Н'Ј' која пролази кроз Н' а паралелна је ка средњој нормали настављеног дбла, затим се повлаче од Ј'“ паралеле Јел“, 7':7',... ка линијама НЈ,, (Ј,Ј,.... Пошто зраци, међу којима се паралеле повлаче, конвергују, то је << НЛ, ЈЈ << 7, ит. Д, што значи да притисци на скелу опадају ако се свод наставља.

Везујући овај став са оним под 3 исказаним: да притисак на скелу од темена свода ка ножици опада, сљедује непосредно: да је шавесно место скеле изложено највећем притиску онда, кад је свод до самога тог места дошао.

Конструкција максималног притиска врло је проста (сл. 4.). да неку тачку 4 преносимо на вертикали кроз њу дуж АК равну тежини свода на јединицу дужине, која у тач. А дејствује, и полажемо кроз Е паралелу правој 47, која са тангентом у А заклапа угао према ф. Ова паралела одсеца на нормали кроз 4 део 5, који је раван притиску свода на скелу (на јединицу дужине) што се лако докавује подударношћу триуглова АКЗ и МАН -(сл.-9.),

Отавимо сад АВ == аду, где је а дебљина свода у тачци А, у тежина материјала на јединицу запремине, <« ОМА = «, А5 == КМ. У триуглу АКЗ угао АК8 = в—ф, угао КАЗ = 90'—е и угао АЗЕ = 90 - ф, отуда:

А8: АБВ = зт (4—д) : 5: (90% — ф) но, пошто је 9 (90% + ф) == сов ф онда М : ду == 5 (еи—%ф) : со ф дакле 521 (е—р)

У = ду та ф

У темену, за « = 90 постаје Уна а за е = ф бива М = 0.

5. Притисак на површину произвољне дужине.

Највећи притисак, који пада на произвољан део скеле, налави се довољно тачно, ако се притисак на јединицу дужине — у средини дотичне површине — помножи са њеном ширином.

Може се ставити задатак, да се скела, подели у делове кији ће сви имати да издрже једнаке притиске. Нека је АВ (л. 1.) такав један део, чија је унутарња површина развијена у праву) притисак на јединицу дужине у средини дбла АВ нек је КЕ, дакле притисак на АВ биће раван АВ · КЕ. Ако сад дуж ЕН узмемо као константу, онда је

р КЕ ЕН

· лане